Све се скупило у мени, као облаци са свих страна, болови садашњи, прошли и будући

(...)
  
Сунце се рађало полагано из магловитог хаоса, зрачећи грубе облике облака неком сабласном стеаринском светлошћу, које је подсећало на погибељно дејство прве усијане атомске печурке. Будио сам се тешко, невољно, као и сви они меланхолици широм земаљског шара  који болују од хипертрофије душе.
    Сунце се рађало несигурно и споро из магловитог хаоса, као облик замисли којом ћу изнети све оно чега се сећам, све мисли и осећања која сам носио у себи  од растанка са лепом Ларом оног незаборавног бабљег лета на Калварији: зрачећи магнетизмом понора небеса...
    Све се скупило у мени, као облаци са свих страна, болови садашњи, прошли и будући. Они су можда ситни у односу на целокупну светлост душе, али су видни и мрки,као сунчеве пеге.
     
* *
  Будемо ли и даље слепо поштовали очеве и оце, остаћемо једна обична мрља у националној и светској историји. Очеви су одиграли своју партију живота, и... заборавили да се повуку. Њима није узор класје, не, већ један, или више кумира. Кад класје сазри и да допбар плод, косе га покосе по највећој врелини...

  Многи данашњи прозни писци (па и они најмлађи)  оптерећени су, као и наши несрећни оци и очеви, кумирима - кумирима форме, и кумирима модерног... И то пада у очи са појавом свих тих тзв. нових књига, којим - таквим - покушавају да их прогласе "нови критичари", који су у суштини обични комесари убачени у књижевност...

* * *
   
    Постоје најмање два пропала човека из мог поколења и окружења - један који је био сликар и веровао да ће стећи славу Салвадора Далија (или барем Милића од Мачве); и други - дендијевско-милеровски истраживач трагично-комичног у савременом животу, интелигентан посматрач, велики женскарош, човек који је радио на томе да постане позоришни писац и драматург. 
    Сада један од њих живи у Холандији, где копира холандске мајсторе и одлази на састајалишта хипика, учећи француски, немачки и енглески. Онај други живи у једној од источносрпских вароши, закопавши* се у  подземни лавиринт шумске управе, као секретар!

    ___________

         = извор: из необјављених белешки (октобар, 1973). - * Тежак израз али тачан. Уместо да настави студије, редовне студије, човек је одустао, запослио се, закопао. Проневерио је дванаест ондашњих милиона динара, оженио се, добио сина; и добио је дванаест година робије! Несреће се и пропадања надовезују, далеко било!
        Горње белешке су биле нека врста фусноте уз овај запис датиран 13. XI 1973:  
        Зашто се уплашено тргнем кад сретнем неког од оних млађих људи, књижевника, недавно уведених у књижевност: да ли зато што сам се уверио више пута да су такви, наметнути, обични вечни претенденти, који се нису макли даље од талента (осредњег!)