ПоРтАл | Сазвежђе З

ПоРтАл  | Сазвежђе З
Заветине

Преведи

Претражи овај блог

ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ

ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ
Енигма "Заветина"?

МРЕЖА Забавник - ДИБИДрУС. (КЊИЖЕВНА ФИЛОКСЕРА)

МРЕЖА Забавник - ДИБИДрУС. (КЊИЖЕВНА ФИЛОКСЕРА)
Прозор тзв. Летње кухиње у М. 16. мај 2010. снимак Ивана Лукића

петак, 4. јул 2014.

Magija kratkih priča










VIŠE od dvadeset pisaca, uglavnom
mladih, iz četrnaest zemalja učestvovaće na 9. Festivalu kratke priče
„Kikinda šort“, koji će se održati u pet gradova i u tri države.







Danas i sutra autori će čitati svoje kratke prozne
radove u Kikindi, a 4. jula dele se u tri grupe i predstaviće se u
Zrenjaninu, Temišvaru i Segedinu, da bi 5. jula održali završno veče u
Beogradu, u UK „Parobrod“.

Na jučerašnjoj
konferenciji za medije u Srpskom PEN centru koordinator festivala Srđan
Papić je podsetio da ovogodišnji slogan glasi „Kikinda, sori“, čime su
organizatori hteli da podvuku činjenicu da su ne samo opstali u gotovo
nemogućim uslovima za razvoj kulture, već su uspeli da „priču“ prošire
na druge države i gradove. Papić je posebno istakao da će se prvi put
okupiti pisci iz svih bivših jugoslovenskih republika.

Na
festivalu će gostovati Ilija Đurović (Crna Gora), Eljan Tanini
(Albanija), Faruk Šehić (BiH), Robert Perišić (Hrvatska), Maria Joanu
(Kipar), Man Varheđi Reka (Mađarska), Dragan Georgijevski (Makedonija),
Zijemovit Ščerek (Poljska), Žou Tordo (Portugalija), Dan Koman
(Rumunija), Dijana Matković (Slovenija), Galina Tkačuk i Dzvenislava
Matijaš (Ukrajina), Ivan Antić i Jovica Aćin (Srbija), kao i troje
pisaca iz Lihtenštajna, zemlje počasnog gosta - Ana Ospelt, Danijel
Batliner i Patrik Kaufman.

Iako veoma mala država,
Lihtenštajn ima više od pedeset pisaca, svoje udruženje književnika i
tri izdavačke kuće. Knjige se, međutim, teško objavljuju, uglavnom uz
pomoć sponzora, rekao je Kaufman. Đurović, Šehić i Antić su istakli da
će na predstojećim večerima čitati priče iz svojih objavljenih knjiga, a
teme kojima se bave su svakodnevni život, ono što vide i doživljavaju.



Kikinda: Magija kratkih priča | Kultura | Novosti.rs

среда, 2. јул 2014.

Palata Srbija: Promocija bogate srpske kulture

 RODNEVNI skup "Program Kreativna Evropa 2014-2020, Srbija i
perspektive evropske saradnje", na kojem učestvuju stručnjaci iz Evrope i
domaći kulturni poslenici, otvorili su juče u Palati Srbija ministar
kulture Ivan Tasovac i šef delegacije EU u našoj zemlji Majkl Devenport.
Ministar Tasovac podsetio je prisutne da je Srbija prva
zemlja izvan EU koja je potpisala Sporazum o učešću u programu
"Kreativna Evropa". On je najavio da će Ministarstvo uskoro objaviti
prvi otvoreni poziv za sufinansiranje programa u kulturi i umetnosti
koje već podržavaju međunarodni i evropski fondovi:

-
Novom merom kulturne politike biće pružena nacionalna podrška i
obezbeđeno finansiranje ambicioznih kulturnih i umetničkih projekata.
Desk "Kreativna Evropa Srbija" će delovati narednih sedam godina, što je
dovoljan period da zajedničkim naporima postignemo još bolje rezultate

- rekao je Tasovac.

Program
Evropske unije "Kreativna Evropa", čiji je ukupan budžet za podršku
kulturnom i kreativnom sektoru 1,46 milijardi evra, predstavlja nastavak
programa "Kultura 2007-2013".

- Svesni smo
kulturnog potencijala i bogatstva koje Srbija ima da ponudi. Želim da
vas ohrabrim da nastavite aktivno učešće kako bi i dalje promovisali sve
domene srpske kulture - rekao je Devenport i ukazao na to da je Srbija
već dosta iskusna u saradnji s evropskim kuturnim institucijama jer je u
prethodnom programu od 2008. godine, EU finansirala 39 projekata
kulture iz Srbije u iznosu od 1,2 miliona evra. Ove godine je 48
ustanova iz Srbije apliciralo za finansiranje projekta kulture.

Ciljeve
Kreativne Evrope predstavio je Rob Van Iersel, a o aktivnostima Deska
Kreativna Evropa Srbija govorio je rukovodilac tog tela Dimitirije
Tadić. Prvi panel na skupu bio je posvećen temi "Transkulturna evropska
saradnja - od institucije do pojedinca", čiji je moderator Milena
Dragićević Šešić.



Palata Srbija: Promocija bogate srpske kulture | Kultura | Novosti.rs

петак, 27. јун 2014.

НЕЋКАЊЕ / Зоран М. МАНДИЋ




Зокс на имању Дунђерских

ТАЧКА
(есеј о означитељки)

            Сићушна, као траг убода, не одваја се од улоге означитеља. Не робује руци, која је преписује. На крају је сваке реченице. На последњем непремостивом зиду интерпункције. Иако је, не траже, она нађе свакога, чак, и оне, који јој се удварају запетама, или желе да је подмите двотачкама. Тротачком. Увек је испред, или иза себе. У апсолутној тачности оног што једино означава.

ВЕЧНИ ГОВОРНИК
(есеј о негацији негације)

            На високој столици, за пултом шанка, он неуморно вербализује своје негације. Не верује, као Бродски, да естетика може бити етика. Назива је интелектуалном онанијом. Нарцисе гађа суровим погрдама жена. Логику краљицом филозофије. Математику јединим местом на којем изува своје изанђале црне ципеле. Да би одморније газио по другим мишљењима. Фантастично брзо мисли. Једино га време успорава. Док објашњава његове пропусте у тренутку када раскрснице  (за)воде кривине. И оргијају у харему негација.

ВОЂА
(есеј о изгубљеном)

            Само, неспремни постају вође. Држава и њихових квартова. Они још неспремније жуде за воћством неке идеје. Онда се до усијања предају пропаганди. У којој глупи поданици постају цариници речи, а још глупљи цариници портири и чувари цензуре. У метежу «крпежа и трпежа» вођа редовно завршава, као дворска луда. Макар, да је био песник и свој опев сачувао у некој филозофској лудници.

САМОУБИСТВО
(есеј о – иза - зову)

            Фалус је цев сваког ватреног оружја. Који у устима панично споји све шупљине у једну. У том тренутку обе хемисфере мозга алгебри додају анализу битка. Прасак је, само, друго стање смисла, који почива у ирационалној коначности јединице времена. Нису, зато, сви исти када се одлуче да ставе тачку. На себе.

САН
(есеј о фантастичној зоологији)

            Мозак се никада не одмара, чак, ни у сну, који је његово најомиљеније скровиште. У њему он чита своје одложене ликовне и меморијске записе. Упоређује их, као незасита жена своје љубавнике. Нико те списе није прочитао. Њихова тумачења припадају снази нагађања, којима Бог, преко песника, збуњује сањаре. И држи их у вечном сиромаштву, да би га памтили док он њих заборавља. Забрањује и оставља без потомака. Сан је плажа на којој се фантастична зоологија храни људским месом.
МАСКА
(есеј о вечности)

            Цео, васцели Свет је под маском, која га немилосрдно: троши израбљује и уништава. Разводи у личном и венчава у несличном. Маска је лажно лице, коју једино не носе: губавци, нарциси и песници. Када се огули изнутра Свет се предаје измишљеним болестима. Међу којима је најопаснија време. Несвет умочен у унакажени простор, коме је Бог одредио границу инвалидности. А, Природи да буде своја невеста, која не уме да почисти смеће ни испред свог огледала. У свему томе људи су запете за бесобучно исмејавање Језика. И ругање мислима о вечности.

ЉУБАВ
(есеј о опстанку)

            Историја почиње од ње. Најсрећнији су они које није заобишла. Она је највиши врх са кога човек улази у себе. И помаже самом себи. Малом и великом Ја. Све остало је насиље самоће у којој црвена певају етиде белим крвним зрнцима. Док усред Дунава песник сриче свој водени лик. И полако заузима место у прошлости.

МАЈКА
(есеј о подвалама)

            Нестао је њен лик. И док са свог лица скидам паучину дволично огледало наставља са подвалама. Само је она знала како да му се одупрем. Учила ме је черкању. Научила самоћи. Имала је примедби на моје слабости. И сада је чујем када ме пита. «Да ли си јео?». Дуги су наши разговори. Иза зида. Заједничке снове смо пребацили у моје песме. И држали на оку речи. Нарочито, њихове подвале.

НЕЋКАЊЕ
(есеј о зверима)

            У позоришту успомена обијам фијоке. И не бојим се њихових чувара. Тражим Оца. Међу воштаним фигурама. Не налазим ни једну похвалу за непознато. Где свраћам на јефтино неоцарињено пиво. Мој отац више не пије. А, ја сам и даље неодлучан да напустим хартију. И одем на ратиште. И нађем своје звери. И кажем Сотони колико много пуши. И лаже оне у Народној књизи. О мени.

петак, 18. април 2014.

БЛАГА МАРИЈА / Благоје Свркота



У огртачу боје пурпура

Марија из Магдале

Црвено васкршње јаје дарује

Императору римском

Христос Васкрсе

Пред Одабраном

Поклони се Тиберије

Црвено васкршње јаје прими

Ваистину Васкрсе

У Ефесу је Јован Богослов

Чекао Благу Марију

Са јеванђељем о истинској вери у Спаситеља

недеља, 16. март 2014.

Priča zapisana u steni



PODUHVAT beogradskog advokata Svetozara N. Jovanovića
koji je 2000. godine u zavičajnom Lutovu, u Crnoj Gori, u kamen uklesao
128 imena poginulih Lutovaca, od 17. veka do  NATO bombardovanja 1999, opisao je Dragan Lakićević u dnevniku-romanu  "Sabor poginulih", u izdanju Književne zadruge Srpskog narodnog vijeća
iz Podgorice.


Pisac i njegov junak, kako beleži Branislav Matić u predgovoru,
sreli su se 2009. u Beogradu, kada je Jovanović predao Lakićeviću deo
dnevnika o svom neobičnom delu.
- Tekstovi iz njegovih dnevnika pisani su u ovoj knjizi kurzivom, da se odvoje od
onoga što sam naknadno dodao i nadgradio. Kada mi je doneo svoje
dnevnike i fotografije svoje velike ploče, svog spomenika, hteo sam o
tome da napišem jednu priču za časopis "Nacionalna revija Srbija", ali
činilo mi se da je ta ploča i ta priča mnogo veća od jednog članka za
novine - rekao je Lakićević, prilikom predstavljanja knjige u
prostorijama Srpske književne zadruge.
Ovaj "letopis u kamenu", kao spoj faktografskog i fikcionog, po rečima Zorane Opačić,
nastao je iz najdubljeg ljudskog poriva, potrebe da se obeleži
sopstveno postojanje, iz žudnje za trajanjem, a Lakićević je svedočenje o
poduhvatu pojedinca pretočio u univerzalnu priču.
-Spomenik bez ove knjige bio bi samo pola posla. Sad je celina: spomenik
postojano, nepomično, traje na Posječenom katunu a "Sabor poginulih" ide
od ruke do ruke, te pronosi kazivanje o njima - rekao je Jovanović,
koji je u iskošenu stenu, okrenutu nebu, uklesao 1.328 slova, a čekić
kojim je desetak meseci urezivao slova u kamenu, i koji je na kraju
prepukao, poklonio piscu knjige.

Priča zapisana u steni | Kultura | Novosti.rs

субота, 18. јануар 2014.

Часна сестра родила дечака и дала му име по садашњем папи


САЛВАДОР – Једна часна сестра из Салвадора, која тврди да није знала да је у другом стању, родила је ове недеље у Италији сина коме је дала име Франческо (Фрања) у част новог папе!
nun Часна сестра родила дечака и дала му име по садашњем папиМонахиња је услед јаких болова у стомаку хитно превезена из самостана у болницу где је установљено да је трудна.
Тридесетједногодишња жена донела је на свет здраву бебу тешку 3,5 килограма. Исти извори наводе да се млада жена породила у среду и да је сина назвала Франческо (Фрања на италијанском), изабрано име актуелног римокатоличког поглавара, које је једно од најпопуларнијих мушких имена у Италији.
Извор: Глас Русије


Часна сестра родила дечака и дала му име по садашњем папи - Правда

вез

вез
КОСОВСКИ ВЕЗ