Већ неколико јутара пратим голубије јато, велико, Гигино, у висинама на северу. И испод тога јата - кобца, испод јата, који све редовније долази по свој свакодневни плен.
Власника им видим повремено, кад се врати из тога новокомпонованог раја у који се запутио "трбухом за крухом". Велико јато се само о себи брине.
Сналазе се; стрмоглављују се са висине у неке авлије где још има кокошака и неких сажаљивих душа који им додају шаку зрневља и воду. Негде их гоне; негде лове на удицу, негде гунђају на њих јер праве штету и начињу мајије.--
Али, јато је велико и сналази се као полудивље;гнезде се на тавану Гигиних дворова...
Можда је боље било да сам снимио кратки видео; филмови и слике (непокретне и покретне) говоре речитије од хиљаду речи? Јутрос дува кошава, јесења, зимска; она што зна да шиба три дана и ноћи без престанка, а кад се узјогуни и три недеље!Сећам се таквих периода када сам био дечак,и имао своје јато голубова, од кога и дандањи висе голубарници испод западне стреје (крова) зграде (штале која је то после свега, по имену само!). Јата нема, а ни кобца!... Шта се збива?Шта долази?У глави ми јечи бојазан блиских, велика зебња.Шта ће бити сутра? Или прекосутра, 24. новембра 2024? Чега су се то поплашили голубови, велика јата и коб(а)(ц)?
Јавите на време.Јуродиви Бога ради.
Коб не одустаје, никад, никад. Као ни "Коба"...
Бог вас је сачувао, у загубицама, пустолинама, пећурима, да кроз вас и ваш бес, или крикове прозбори шифром, лозинком, наговештајем...
Нема коментара:
Постави коментар