ГРАД НА ЈУХОРУ
СТАРИЈИ ОД ТРОЈЕ И ВАВИЛОНА
Пише: Мирослав
ДИМИТРИЈЕВИЋ
Подграђе јухорског праисторијског града на Великом
Ветрену (774)
(Фотографија са сајта „Вечерњих новости“)
УВОД
Праисторијски Срби са Јухора, Великог Ветрена, из Средњег Поморавља,
Левча, Темнића, Белице и Кулајне оставили су својеврсну археолошку баштину,
цивилизацијску и културолошку тековину од изузетног значаја и вредности. Да
споменемо само оне важније налазе: шакасте гривне „типа Јухор“ – јединствене у
свету, затим јувелирске и уметничке предмете, изузетне финоће, који су ручно
израђивани или ливени у радионицама и ливницама широм ове планине, потом
истичемо керамику из палеолита, неолита, бронзаног и гвозденог доба, често
посебних одлика и са оригиналним
локалним елементима, затим указујемо на културне групе Остриковац, Мајур, као и
на Параћинску културну групу, чији се утицај осећао и на левој обали Велике
Мораве...
Мистериозне камене грађевине на Јухору,
подно Великог Ветрена, могле су бити култна места, али и праисторијске
(ал)хемијске лабораторије за испитивање руде бакра, злата, платине, као и за
стварање других легура (бронза, месинг), а можда су служиле и као прве
опсерваторије. Оставе или скривнице са драгоценостима од бакра, злата и сребра, затим оружје и оруђе из каменог,
бакарног, бронзаног и гвозденог доба, бројне „пећине“ – као и прва рударска
окна још из енеолита, имају посебан значај. Стратешки је врло занимљив и прстен
мањих градских утврђења око Јухора, јер са сваког од њих се види највиши врх Велики
Ветрен, са којим су очито били у комуникацији и имали одбрамбени значај за
праисторијски јухорски град, један од најстаријих балканских и светских градова.
Топоними, хидроними и ороними, са санскритском коренском морфемом:
Јухор, Велики Ветрен, Обреж, Главица, Преслош, Медвође и други, живе и данас у
народу овог краја као својеврсни доказ старости нашег старосрбског, рашко-белашког
језика.
И на крају – град на Великом Ветрену из Прасрбског доба, старији од
Троје и Вавилона, са бурном десетмиленијумском историјом, представља посебну
археолошку баштину, коју тек треба обелоданити, тако да с пуним правом можемо већ сада говорити о
јединственој–Јухорској праисторијској култури, као својеврсном археолошком,
цивилизацијском и културолошком феномену, који стрпљиво чека свој тренутак
истине.
Јухор и сам по себи јесте највећи археолошки локалитет у
