ПоРтАл | Сазвежђе З

ПоРтАл  | Сазвежђе З
Зидање Скадра на Бојани. СЕДМА КАПИЈА

Преведи

Претражи овај блог

ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ

ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ
Енигма "Заветина"?

четвртак, 22. април 2010.

Ко је чији писац?

...Писац Никола Маловић недавно је Библиотеци града Београда упутио захтев да се његове књиге повуку из одељка под називом Црногорска књижевност, што јe у овој установи и прихваћено.
Маловић је рођен у Котору, и живи и ради у Херцег Новом, и по свим библиотечким мерилима јесте црногорски писац. Ипак, добродошло је да знамо интимно осећање аутора у коју националну књижевност желе да буду сврстани. У црногорским библиотекама Маловића воде као српскохрватског писца, као и Андрића, наглашава Весна Булајић редактор стручног каталога у Библиотеци града Београда, објашњавајући проблем још увек актуелних подела у култури.
Некада исти српскохрватски језик и књижевност и једна држава, а сада различите државе: Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србија; као и много проблема и емоција у поделама.


„Чији је Његош, чији је Андрић, то свако одређује према свом осећању. Андрић је и српски, и хрватски и босанскохерцеговачки писац. Десница је тако „лутао”… Код нас, у Србији, традиција остаје недирнута, Андрић, Његош, Меша Селимовић, Стефан Митров Љубиша, остају српски писци, ништа се ретроактивно не мења. Црногорски и босанскохерцеговачки писци су само они савремени”, каже Весна Булајић.
Одређивање ко је чији писац, у Библиотеци града Београда обавља се у складу са међународним стандардима. Тако да је и класификација књижевности, као и свих других уметничких области, њима ограничена. Ипак постоје и неке зачкољице…
– Подела писаца обавља се према таблицама УДК система – универзалне децималне класификације. То је међународна шема за класификацију библиотечке грађе, коју примењује не само Библиотека града Београда, већ и целокупно српско библиотекарство, као и оно у бившим земљама СФРЈ. У тим таблицама дати су одређени бројеви за све националне књижевности у свету, и међу њима се налазе и они за писану уметност на нашем терену. Тако постоји број за српскохрватски језик и књижевност, за српски језик и књижевност, за хрватски језик и књижевност, за словеначки, као и за македонски, објашњава Весна Булајић, истичући затим оно што је важно: да посебни бројеви не постоје за црногорску књижевност, као ни за босанскохерцеговачку, те су тако могуће импровизације.
Према речима наше саговорнице, у складу са тим, и од већ постојећих бројева, библиотекари треба да класификују књижевну грађу....

Извор Политика: видети више: file:///C:/Documents%20and%20Settings/Biblioteka/My%20Documents/Култура%20%20Ко%20је%20чији%20писац%20%20ПОЛИТИКА.htm

* * *
ТАЧКА ГЛЕДИШТА
Нове државе, нова мерила
Када се у књижевност умеша политика – страдају писци
 
Дигла се прашина око једне полице са књигама у Библиотеци града Београда, на којој пише: црногорска књижевност.

Црна Гора је независна држава, има свој језик, своју азбуку, мора имати и своје писце. У Србији је мирно прихваћено одвајање Црне Горе, стварање црногорског језика и абецеде (лингвисти су се само спорадично оглашавали), није било озбиљних протеста ни када су професори у Никшићу остали без посла јер су хтели да предају српски, а не црногорски језик.
У корпус босанскохерцеговачке књижевности ушли су: Иво Андрић, Меша Селимовић, Бранко Ћопић, Предраг Матвејевић, Зуко Џумхур…
Иво Андрић (1892–1975), добитник Нобелове награде за књижевност (1961), рођен је у Травнику, у махали Зењак, у Босни и Херцеговини, од оца Антуна Андрића и мајке Катарине Андрић, рођене Пејић. Одрастао је у римокатоличкој породици и изјашњавао се као Хрват, све до завршетка универзитета. Остатак живота провео је као Србин и српски писац. Сада се око Андрића „отимају” три државе: Србија, Хрватска и Босна и Херцеговина.
Слично је и са Мехмедом Мешом Селимовићем (1910–1982), чија се стогодишњица рођења слави ове године. Рођен је у Тузли, али је највећи део живота провео у Београду, где је и студирао књижевност. У писму које је послао Српској академији наука и уметности, велики писац је написао: „Потичем из муслиманске породице из Босне, а по националној припадности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског језика. Једнако поштујем своје поријекло и своје опредељење, јер сам везан за све оно што је одредило моју личност и мој рад”.
Издавачка кућа „Арка” из Смедерева објавила је прошле године тротомно дело „Трајник”, антологију поезије песника националних мањина и етничких заједница у Србији, коју је приредио Ристо Василевски. У Антологији Бошњака су: Исмет Реброња, Синан Гуџевић, Јасмина Ахметагић; у Антологији Јевреја: Станислав Винавер, Оскар Давичо, Љубиша Јоцић, Александар Тишма, Данило Киш, Горан Бабић, Раша Ливада, Татјана Цвејин; у Антологији Влаха: Адам Пуслојић, у Антологији Цинцара: Јован Стерија Поповић, Јован Јовановић Змај, Лаза Костић, Бранислав Нушић, Момчило Настасијевић, Александар Вучо, Јован Христић…
Поделе су се пренеле и на терен књижевних награда. ...

Видети више: file:///C:/Documents%20and%20Settings/Biblioteka/My%20Documents/Култура%20%20Нове%20државе,%20нова%20мерила%20%20ПОЛИТИКА.htm

вез

вез
КОСОВСКИ ВЕЗ