УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

четвртак, 27. април 2017.

ЦИА и америчке власти су знале за формирање Голог отока већ почетком новембра 1949

Америка "жмурила" на Голи оток В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ | 26. април 2017. 22:02 | Коментара: 8  ЦИА обелоданила податке из којих се види да је од почетка знала за Титове концентрационе логоре. Сумње да је Старо сајмиште наставило да "ради" као камп за "националисте" и Немце
ЦИА и америчке власти су знале за формирање Голог отока већ почетком новембра 1949, иако је логор почео да ради у јулу и био је прворазредна државна тајна. Ово су, како каже за "Новости" историчар Срђан Цветковић, показала документа ЦИА до којих је дошао, а са којих је пре извесног времена скинута ознака тајности. Американци наводе још низ логора, од којих се један број налази надомак Београда! 
Из низа декласификованих страница, у периоду новембар 1948. - фебруар 1952, које је америчка обавештајна агенција објавила на свом сајту, види се да је ЦИА помно пратила не само однос између Стаљина и Тита, већ и прилике у КПЈ, сукобе са присталицама Коминформа... У једном од папира из 1950. године, на којем стоји печат "вратити библиотеци", наводи се да је свака република успоставила концентрационе логоре, на челу сваког логора је управник, обавезно официр Удбе, а управник за Србију је пуковник Удбе Воја Поповић.
На подручју Београда, у неколико логора, заточено је око 12.000 људи, који су под надзором мајора Удбе Тодора Ранковића. Сваки логор, констатује ЦИА, има 2.000-2.500 заточеника, и многи служе казне 12-20 година принудног рада. Чувари у кампу за присталице Коминформа су припадници "специјалне милиције" и такви логори су не само у близини Београда, већ и близу рудника.
Они који покушају да побегну, убијани су на лицу места, а они који се добро владају једном у два месеца могу под пратњом да напусте камп, на два-три сата. Међу затвореницима распоређени су агенти провокатори. ЦИА помиње и логор под командом мајора Удбе Данета Лапчевића, лоциран два километара југозападно од Земуна, на периферији Београда (верује се да је у питању некадашњи логор Старо сајмиште). У њему су били заточени "југословенски националисти", Аустријанци и Немци.
Испод печата "поверљиво" и "тајна" налазе се прецизне географске одреднице центра за депортацију, радног и логора за политичке затворенике, на острвима Голи оток и Свети Гргур, као и на острвцету Зечево. ЦИА наводи не само да су они подређени Војно-техничком штабу Голи оток, већ и конкретна имена људи у Загребу и Београду који су за њих задужени (пр. Јозо Шувјић, капетан Илић, извесни Дреска, који је, како наводе, нестао у чисткама ибеоваца).
- Ови извештаји показују до које су мере Американци били упућени у ситуацију и озбиљно кршење људских права у Југославији у време владавине Јосипа Броза - коментарише Цветковић. - Детаљно се наводе имена логора и број логораша широм Југославије, као и да се у њима налазе не само стаљинисти, већ и грађански оријентисани интелектуалци, националисти, кулаци и сељаци који су се опирали принудном откупу и колективизацији.
Др Срђан Цветковић,фото А.Станковић
Према Цветковићевим речима, у Југославији је до почетка педесетих неколико стотина хиљада људи прошло затворе, док их је на десетине хиљада убијено у чисткама после рата. По тим параметрима, каже, до почетка педесетих то је био најтврђи стаљинистички режим у источној Европи, који се од половине педесетих либерализовао.
- Све то није сметало Америци да због геополитичких интереса, после сукоба са Стаљином, зажмури на једно око и пружи подршку Титу, практично током целе његове владавине. Зато Америка никада није искрено подржавала дисиденте и борце за људска права у Југославији, нити покрете отпора као у Пољској или Бугарској. Уступак овдашњих власти било је одустајање од колективизације села и делимична либерализација, међутим, то је била фасада, јер је режим увек посезао за логорима, затворима, па и убиствима, када се осећао угроженим - каже Цветковић.
ПРЕЦИЗНИ ОПИСИ
АМЕРИЧКЕ процене из 1952. кажу да се на Голом отоку налази 5.000-10.000 људи, који раде у каменоломима. Такође детаљно описују где су на острву смештене куле осматрачнице, команда, бараке, радионице...

четвртак, 23. март 2017.

ОРУ ФРОНТ И ПАРТИЈА

Проти отели земљу, а дали пензију Д. ГАГРИЧИЋ | 23. март 2017. 20:20 | Потомцима Чедомира Чакаревића враћена имовина. После 70 година враћено 8,66 хектара њива
ПОСЛЕ две и по деценије обијања прагова архива, судова, општинске и државне администрације, Душица Петровић (87), пензионисани професор српског језика из Београда, успела је да у име осам потомака свештеника Чедомира Чакаревића (1870-1954), из нововарошког села Штитково, врати 8,66 хектара њива, које је партизанска власт одузела 1946. године. - Није ми до имања, јер сам стара и далеко од завичаја, али због свега што је учињено нашој породици морам истрајати у томе да се задовољи правда - говорила је Душица репортеру "Новости" пре две деценије.
Сада, кад је правоснажном пресудом Агенције за реституцију, Подручне јединице у Крагујевцу, враћена земља у пољу Рујишта, под Чемерницом, протина унука не крије задовољство:
- Пресуда је морална сатисфакција. Срећна сам што је после 70 година земља опет наша. Али колико сам само имала непријатности тражећи да се исправи неправда.
Враћено земљиште било је у поседу Земљорадничке задруге "Увац", из Божетића, а ту је и 8,5 хектара шума, које је Задруга незаконито продала приватницима пре неколико година. Душица Петровић и још седам наследника - Милена Ђурић, Слободан Јоксимовић и Олга Мартиновић из Београда, Милица Јовановић из Лесковца, Ана Лазић из Рипња и Дарко и Предраг Јоксимовић из Онтарија у Канади - спремају тужбу за враћање и тог поседа или плаћање накнаде.
Годинама трагајући за документацијом, наследници су сазнали да је Месни народни одбор Штиткова донео 8. фебруара 1946. године "реферат" о одузимању 17 хектара, јер "власник није земљорадник". Само месец дана касније, Аграрни окружни суд у Новом Пазару потврдио је одлуку, остављајући проти и породици само три хектара земље.
* Кућа Чакаревића у Штиткову
- Тадашње власти су у једној оптужници помињале да је свештеник Чедомир "народни непријатељ"! А да је било чиме упрљао руке и образ - како би на Госпојину 1949, у присуству заменика министра вера у Влади Србије и бројног свештенства у Штиткову добио напрсни крст, донет из манастира Милешева. Како је као "народни непријатељ" 1949. године добио пензију од 9.500 динара и право да сваке године иде на лечење у бању - подсећа унука Душица.
Хроничар подјаворског краја Бошко Копуновић из Ужица каже да је прота Чедомир са 17 година био први учитељ у илегално отвореној школи у Штиткову, а олтару је служио 54 године. Уз то, радио је као повереник Краљевине Србије у Старом Влаху од 1887. до 1912. године и био веза са крајевима под Отоманском царевином, а учесник је и Раоничке буне и Првог балканског рата.
- Као патриоти и народном трибуну, који је организовао отпор против зулума ага и бегова, прота Чакаревић је два пута био на списку Турака за убиство, жандарми Аустроугарске су га 1915. интернирали у логор Ашах, где је дочекао ослобођење, а нашао се и на нишану усташа за ликвидацију 1941. године - наглашава Копуновић.

ОРУ ФРОНТ И ПАРТИЈА
У књизи "Старовлашка умовања" записана је анегдота:
Чланови месног народноослободилачког одбора саопште свештенику Чеду Чакаревићу, из Штиткова:
- Друже попе, од данас не можеш да ореш њиве у Рујиштима!
- А ко ће, браћо и комшије, да их оре?
- Ораће фронт и партија!

Популарни постови