ТРИ ОДЛОМКА ИЗ КЊИГЕ Ристе Василевског КЉУЧАОНИЦА (:Филофосеме.Афоризми. Анотације)- Смедерево, ArkaPress, 2021, 354 стр. - Поговор Б. Томашевоћа, 313 - 350; изабрани цитат са 173. стр.)
*
Старост почиње да се увлачи у кости чим се пресече пупчана врпца и унутрашњи свет дође у додир са оним спољним.
*
Живот је чудо: трпи ударце, вида ране и зацељује ожиљке, али испод сваког од тих ожиљака осећа нит која га повезује с нечим лепим.
*
Онај ко жели да сазна све о минулим временима, мора да прође кроз све катаклизме и - остане жив.
..
..
Александар Живковић ДРАГИ МОЈ МЕШО
Драги мој Мешо, благо теби да си тамо, јер да си овамо, не би ти било добро. Награду која носи твоје име, а у част твог фантастичног стваралачког опуса, данас додељују песницима, сутра ће је можда дати некоме афористичару или карикатуристи... Зашто да не? Ти си се драги Мешо вероватно доказао у свим тим областима, само нас прости пук нико о томе није обавестио. Баш је згодно и песницима јер они могу добити и награде које су традиционално предвиђене за прозно стваралаштво,
Није то ни једина а ни највећа срамота према теби учињена. Као човек који искрено ценим и проучавам твоје књижевно дело, присуствовао сам на књижевним вечерима приређеним у твоју част, где сам о теми знао много више од говорника.
Из љубави према твом делу написао сам роман ОБРЕТЕНИЈЕ НОВАКОВО који је био номинован за ову награду. Издавач је доставио по примерак књиге критичарима који су учествовали у одлучивању... Победио је Гаталица, а мени се после пар месеци извињавао један критичар речима да није прочитао роман у време одлучивања... Ма, ја вам праштам а вероватно би вам опростио и Меша, ипак Гаталица је писао прозу, али овима што у његово име награђују поете, нисам сигуран да би опростио. Мада, кога брига шта би рекао Меша?
* *
Miroslav Todorović Уз извињење, непозван улазим у дискусију: Коментари текста "Стихови у знаку Мешиног имена" говоре колико је Награда М. С. импровизација - организација и не треба се чудити што је култура - књига деградирана. Ево примера: Kom. Jovan Zivlak ( Svaka čast,potpisao) Mnogi , s kojima sam razgovarao, smatraju da je sa ovakvim nacinom glasanja nagrada Mesa Selimovic dramaticno ugrozena... Није само угрожена, него је постала предмет трговине. Зашто прича о ауторима Повеље, о томе како се организује гласање, о томе како је .... Удружили се, сви се удружују, таштина храни, за судбину књиге нико не хаје, читаоци су нашли другу занимацију. Писах о томе, узаман. "караван пролази." Али у овој лакрдији зашто учествује личности као што су: Игњатовић, Јован Пејчић, Стојковић, Милан Р. Симић, Бојана Пантовић... Зашто су се прихватили жирирања они што се тим "послом" не баве, иза чијих имена нема ничега, нема дела које би их препоручило за ову врста стварања. Зашто Новости, а свакако знају шта се дешава не кажу: Доста лакрдије. Због Меше Селиомовића, због Књиге, због..."Све је у човековим рукама зато их треба прати" гласи Лецов афоризам. Чиме и како ће се опрати све што се дешава код нас, па и око Награде писца око које се јагме и они што мисле да су писци, а оцењују их они што мисле да знају да вреднују. И на крају што је на почетку, ево комадића из мог ранијег текста:„…чилагери из Нобелове фондације једва чекају да тутну лову ономе ко открије егзактна мерила за врeдновање уметничког дела.“ Како се мери поезија? А ко су наши мерачи духа? Све је субјективно, па и рад Комисија. Али, да ли би данас у свој овој збрци („Ко умије њему двије“ и „Ко прије ђевојци…“ и „Свеци благо дијеле“) прихватио да учествује један тихи Андрић, шта би рекао пргави Црњански, а тек Господин Матић а тек МЕША СЕЛИМОВИЋ…Па зар није стварање Божје послање? Зар сте заборавили да ће „Проћи ова халабука…“ Волео бих да се јави, мени драга песникиња Бојана Стојановић Пантовић. Можда ће се јавити и остали, па да ову мистерију откријемо. Али,на жалост, нема сврхе, јер у Србији земљи чуда ово чудо није вредно пажње.
= извор: ФЕЈСБУК
ДОСТА ЛАКРДИЈЕ (..Удружили се, сви се удружују, таштина храни, за судбину књиге нико не хаје, читаоци су нашли другу занимацију. Писах о томе, узаман. "караван пролази." Али у овој лакрдији зашто учествује личности као што су: Игњатовић, Јован Пејчић, Стојковић, Милан Р. Симић, Бојана Пантовић... Зашто су се прихватили жирирања они што се тим "послом" не баве, иза чијих имена нема ничега, нема дела које би их препоручило за ову врста стварања. Зашто Новости, а свакако знају шта се дешава не кажу: Доста лакрдије. - Мирослав Тодоровић )
Драги мој Мешо, благо теби да си тамо, јер да си овамо, не би ти било добро. Награду која носи твоје име, а у част твог фантастичног стваралачког опуса, данас додељују песницима, сутра ће је можда дати некоме афористичару или карикатуристи... Зашто да не? Ти си се драги Мешо вероватно доказао у свим тим областима, само нас прости пук нико о томе није обавестио. Баш је згодно и песницима јер они могу добити и награде које су традиционално предвиђене за прозно стваралаштво,
Није то ни једина а ни највећа срамота према теби учињена. Као човек који искрено ценим и проучавам твоје књижевно дело, присуствовао сам на књижевним вечерима приређеним у твоју част, где сам о теми знао много више од говорника.
Из љубави према твом делу написао сам роман ОБРЕТЕНИЈЕ НОВАКОВО који је био номинован за ову награду. Издавач је доставио по примерак књиге критичарима који су учествовали у одлучивању... Победио је Гаталица, а мени се после пар месеци извињавао један критичар речима да није прочитао роман у време одлучивања... Ма, ја вам праштам а вероватно би вам опростио и Меша, ипак Гаталица је писао прозу, али овима што у његово име награђују поете, нисам сигуран да би опростио. Мада, кога брига шта би рекао Меша?
* *
Miroslav Todorović Уз извињење, непозван улазим у дискусију: Коментари текста "Стихови у знаку Мешиног имена" говоре колико је Награда М. С. импровизација - организација и не треба се чудити што је култура - књига деградирана. Ево примера: Kom. Jovan Zivlak ( Svaka čast,potpisao) Mnogi , s kojima sam razgovarao, smatraju da je sa ovakvim nacinom glasanja nagrada Mesa Selimovic dramaticno ugrozena... Није само угрожена, него је постала предмет трговине. Зашто прича о ауторима Повеље, о томе како се организује гласање, о томе како је .... Удружили се, сви се удружују, таштина храни, за судбину књиге нико не хаје, читаоци су нашли другу занимацију. Писах о томе, узаман. "караван пролази." Али у овој лакрдији зашто учествује личности као што су: Игњатовић, Јован Пејчић, Стојковић, Милан Р. Симић, Бојана Пантовић... Зашто су се прихватили жирирања они што се тим "послом" не баве, иза чијих имена нема ничега, нема дела које би их препоручило за ову врста стварања. Зашто Новости, а свакако знају шта се дешава не кажу: Доста лакрдије. Због Меше Селиомовића, због Књиге, због..."Све је у човековим рукама зато их треба прати" гласи Лецов афоризам. Чиме и како ће се опрати све што се дешава код нас, па и око Награде писца око које се јагме и они што мисле да су писци, а оцењују их они што мисле да знају да вреднују. И на крају што је на почетку, ево комадића из мог ранијег текста:„…чилагери из Нобелове фондације једва чекају да тутну лову ономе ко открије егзактна мерила за врeдновање уметничког дела.“ Како се мери поезија? А ко су наши мерачи духа? Све је субјективно, па и рад Комисија. Али, да ли би данас у свој овој збрци („Ко умије њему двије“ и „Ко прије ђевојци…“ и „Свеци благо дијеле“) прихватио да учествује један тихи Андрић, шта би рекао пргави Црњански, а тек Господин Матић а тек МЕША СЕЛИМОВИЋ…Па зар није стварање Божје послање? Зар сте заборавили да ће „Проћи ова халабука…“ Волео бих да се јави, мени драга песникиња Бојана Стојановић Пантовић. Можда ће се јавити и остали, па да ову мистерију откријемо. Али,на жалост, нема сврхе, јер у Србији земљи чуда ово чудо није вредно пажње.
= извор: ФЕЈСБУК
Нема коментара:
Постави коментар