Мирослав Димитријевић
ОБЛАСТ ЦРНИЦА (ЦРНА ЗЕМЉА)
У ВЕЛИКОЈ МОРАВИЈИ
Tzernabusca – Црница или Црна
земља споменута је код Порфирогенита, што се види и на
венецијанској карти коју је израдио католички монах Бандур. Tzernabusca је централни део србске Велике Моравије. Без обзира што је Tzernabusca присутна У историјским документима, нико од припадника
немачко-ватиканске идеолошке историјске школе није се њоме позабавио, као ни са
другим србским географским називима
датим у „Церемонијама“ и ДАИ.
Кроз Параћин протиче река
Црница, убележена као Tzernabusca на Бандуровој карти (Църнабусца, или Чернобусца, или
Църнобуча; скорее всего Църнабуца – “Черный кусок земли”).Према старосрбском,
односно и према преводу са савременог руског језика, као што се види – Црна земља
би могла бити баш та долина Црнице, Црноречје.
Морамо, ипак, нагласити више
могућности у вези са Цернабуском.
Можда се ради о реци која је јасно уцртана као десна притока Велике Мораве, али
и могућност - да се ради о граду из времена Константина Порфирогенита. Постоји
још једна могућност да је у то време цео
овај крај, област око поменуте реке добио име - Црница, коју је монах и картограф Бандур уписао као Tzernabusca.
Мислимо да ће пре бити да је
у питању ова последња могућност, односно, да се ради о територији данас
познатој као Црнички крај, односно
ради се о целој области која носи име по реци - Црници (Црна земља).
Не заборавимо ни чињеницу
да код села Криви Вир извире Црна река
(Црни Тимок) и да се тај крај и сада званично у географским и историјским
картама зове – Црноречје. Оба
хидронима (топонима) потичу из велике давнине и никада се нису мењали. Црница извире у Сисевцу и тече према
Великој Морави у смеру – запад, док Црна
река (Црни Тимо) извире код Кривог Вира и тече мало према југу, а онда
испод Ртња наставља у смеру – исток. Обе реке су део кучајске хидронимије, ту
је практично вододелница, развође водотокова, и некада су обе реке биле много
богатије водом.
Долина и кањон Црнице и реке Грзе, њене леве притоке, био је
најкраћи пут из долине Велике Мораве
(Велике Моравије), преко данашње Честобродице и долином Црне реке (Црног Тимока) до источне
Србије, Видинске Србије, Трнске Србије.
То је била и остала
најважнија транзверзала из Велике Мораве (Велике Моравије) према истоку,
најважнији путни правац, војни и
трговачки од праисторије до данас. И данас у народу Мораве се врло често
чује његов стари назив - Видински пут.
Ако се подсетимо да је овај
путни правац спајао велики Народни пут низ долину Велике Мораве (касније Виа
милитарис, Цариградски друм) са Гамзиградом и још старијим (вероватно) Sarcel-om, односно Zharcel-ом (царским градом, данашњим Зајечаром)
и Видином, који носи име србског народа Винда (Виндин), а који су га и подигли
својевремено, онда није случајно топоним – хидроним Tzernabusca убележен на
карти.
Додатну сигурност нам даје и податак да је 333. године споменут
Сарматес, а чију локацију археолози још увек нису пронашли у околини Параћина,
града који хоће да баштини Сарматес као своје историјско наслеђе и повесни
континуитет, онда ствар постаје много озбиљнија.
Прокопије, познати
историчар из 6. века, описујући војни пут Via militaris, наводи и податак да је Sarmates одмах после Horeum Margia прво велико место.
Три века раније Француски хаџија у „Јерусалимском
путоказу“ 333. године, спомиње Mutatio Sarmatorum, римску станицу за промену коња. Овај податак нам
говори да се од станице за промену коња, почетком 4. века, Сарматес развио у
град, и то други по велични иза Хорреум Маргиа, односно (слободни смо
претпоставити) треће градско насеље по величини у римској Горњој Мезији,
односно у долини Велике Мораве. Нема разлога да не верујемо Прокопију, који је
врло опширно и детаљно описивао грађевине
Јустинијана Првог, цара србско-ромејског царства, (и србског свеца)
односно империја која је за његово доба достигло највећи степен процвата и
територијалног проширења. Уз то Прокопија ни једна историјска школа не побија,
већ напротив он ужива углед и поштовање код свих истраживача.
На важној раскрсници,
најважнијих путева на србском Балкану, велики Сарматес је морао играти врло
значајну улогу у економском, трговачком и војном смислу, јер је код Сарматеса
(данашњи Параћин) постојала и стална војна посада.
Јиречек и Милер убицирају
Сарматес на локацију данашњег Горњег Видова, док га Феликс Каниц смешта у близини Сикирице, општина
Параћин. Саво Ветнић каже да се налазио у пределу „Слатина“, северно од
Стакларе, а Душан Рашковић претпоставља да се налазио код данашњег села
Стриже... Мислимо да је Саво Ветнић, ипак, најближи историјској истини по
питању локације Сарматеса.
Археолози у овом делу
Велике Моравије нису сигурни ни где се налазило поменуто утврђење, односно
каструм у околини данашњег Параћина, а које је уцртао Феликс Каниц, док неки
истраживачи аматери одлазе у неки запуштен стари град који се налази са леве
стране пута Параћин-Зајечар (стари Видински пут), али пре скретања за
одмаралиште на Грзи. Ми нисмо имали прилике да видимо тај локалитет, већ смо за
њега чули од
