ПоРтАл | Сазвежђе З

ПоРтАл  | Сазвежђе З
Заветине

Преведи

Претражи овај блог

ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ

ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ
Енигма "Заветина"?

МРЕЖА Забавник - ДИБИДрУС. (КЊИЖЕВНА ФИЛОКСЕРА)

МРЕЖА Забавник - ДИБИДрУС. (КЊИЖЕВНА ФИЛОКСЕРА)
Прозор тзв. Летње кухиње у М. 16. мај 2010. снимак Ивана Лукића

среда, 14. децембар 2016.

На какве све закључке упућује овај чланак?

Нисам економиста, али на какве све закључке упућује одломак из овог чланка београдске "Политике"?





Активирано две трећине државних гаранција. - Порески обвезници ће догодине платити 34,8 милијарди динара кредита државних фирми
Аутор: Аница Телесковићуторак, 13.12.2016. у 22:00

„Фијат” је узео два кредита уз гаранцију државе (Фото ФАС)
Држава Србија издала је гаранције у укупној вредности од 242,44 милијарде динара, што је скоро две милијарде евра. Толико су се, у име државних предузећа, која код банака немају добар рејтинг и не могу да добију кредите, индиректно задужили порески обвезници.
О коликим парама је реч, можда најбоље говори податак да то представља скоро шест одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што грађани и привреда створе за годину дана.  Према подацима Министарства финансија, за две трећине тог износа активиране су гаранције, што значи да државне фирме нису у стању да редовно измирују своје обавезе. Практично, на терет пореских обвезника директно је пало враћање 151,23 милијарде динара, што је 1,22 милијарде евра.
Само у току следеће године, како може да се види из буџета, на наплату стиже 34,8 милијарди динара. То је директна цена коју ће држава да плати јер проблеми у пословању јавних предузећа нису решени.
Колико велики је цех јавних предузећа може да се види и када се погледају неке друге ставке у буџету. На социјалну заштиту (око 30 милијарди) држава ће потрошити мање пара него на отплату гарантованих кредита.
Тај износ превазилази субвенције пољопривреди (31,6 милијарди) и више него двоструко је већи од укупних дотација привреди (14,53 милијарде). Скоро десет пута мања средства буџетом планирана су за студентски стандард (четири милијарде). Фонд за младе таленте је, на пример, чак 44 пута мањи (766 милиона динара) од укупног фонда који је држава морала да спреми да покрије дугове јавних предузећа. Још скромнија средства буџетом су планирана за избегла и расељена лица (746 милиона динара)
.


***
        Мој је курзив у овом тексту. Подвукао ам ствари које ни у сну гласачи Србије не смеју више гурати под тепих, заборављати, поготову што иду избори, на којима би требало да се КАЗНИ демократским путем  економска политика ове владе....

уторак, 13. децембар 2016.

Као у најгорим временима!!!

Возови само за гледање Д. НОВКОВИЋ | 13. децембар 2016. 16:30 | Коментара: 3 
Путници огорчени због новог реда вожње између Браничевског и Подунавског округа
 Железничка станица у граду под Чачалицом
Железничка станица у граду под Чачалицом

ПОЖАРЕВАЦ - Нови ред вожње за путнички превоз железницом до Смедерева, који је ступио на снагу 11. децембра, изазвао је огорчење великог броја грађана примораних да због посла путују на овој релацији. Јер, кажу, ред вожње који ће важити наредних 12 месеци није прављен по њиховим потребама - баш као ни претходни, али ранијих година нису имали толико дуга, вишесатна чекања.

- У Пожаревац сваког радног дана путујем већ четири године, а моја вереница две. По новом реду вожње, повратак у Смедерево је у 12.49, а онда тек у 23 сата, што нипошто не одговара већини којој се радно време, или настава, завршавају у 14 или 15 сати - огорчен је Дејан Миљковић.

Проблем с превозом имају и ученици из Смедерева који похађају Медицинску школу у Пожаревцу, јер такве школе у њиховом Подунавском округу нема. После прве смене не стижу на воз у 12.49, а после поподневне би требало да чекају до 23 сата.

Тешко је и Пожаревљанима који су запослени у Смедереву, јер за повратак имају само воз у 15.25, и то је последњи полазак. Ко мора да ради у другој смени, нема превоз.

Да све буде још горе, аутобуси нису алтернатива. Пожаревачки "Арива Литас" нема ниједан полазак за Смедерево и у овој компанији кажу да на тој релацији вози само један приватник, који у град на Дунаву креће у девет ујутру, а назад у 12.15 - што никоме не одговара.

- Ред вожње одређују надлежни у београдском "Србија возу", а ми смо за укидање неких полазака сазнали тек кад и путници - каже шеф станице у Пожаревцу Славица Радосављевић.

БЕОГРАД

ПОЖАРЕВЉАНИ су ранијих година имали више полазака за Београд и назад, а ове само по један - у 16.38, односно 19.56. Цена у једном смеру износи 320, а повратна карта кошта 512 динара, што је више него двоструко повољније од аутобуса. Али због само једног термина за одлазак и повратак, многима преостаје само скупља варијанта.

недеља, 30. октобар 2016.

Близнакиња “Кличевачког идола”

Сензационално откриће у Виминацијуму / Б. СУБАШИЋ | 17. октобар 2012. 20:56 | Коментара: 16  Откриће преисторијске фигурине женског божанства на налазишту у старом Костолцу. Близнакиња “Кличевачког идола” сачуваног на фотографији
АРХЕОЛОЗИ са Виминацијума ископали су у среду на локалитету “под Клепечком” фигурину женског божанства стару око 4.000 година. Реч је о близнакињи идола који се налази у свим светским историјама уметности. Проналазак је изазвао усхићење научника, јер је од “Кличевачког идола” - прве фигуре богиње мистериозне културе из српског Подунавља, остала само фотографија.
Славна фигурина, која је пронађена 1881. у селу Кличевцу и изазвала светску сензацију, нестала је у аустријском бомбардовању београдског Народног музеја у Првом светском рату.
- Проналазак готово идентичног идола је право ускрснуће богиње која је између осталог и симбол града Пожаревца - задовољно каже археолог Илија Данковић из Археолошког института САНУ. Он је са колегама Сашом Реджићем и Младеном Јовичићем открио оставу са 25 фигура и посуда крај гробнице из другог миленијума пре наше ере. - “Кличевачки идол” је био сензација и сматрало се да је јединствен, па је његов нестанак сматран ненадокнадивим губитком. Сад се десило чудо, јер не само да смо нашли готово идентичан “Клепечки идол”, већ и праву ризницу мистериозног насеља.
РАЗВИЈЕНА КУЛТУРАКЕРАМИЧКЕ посуде и идоли нађени на локалитету Клепечка израђени су од црне керамике богато украшене белом глином, каква се јавља тек 1.000 година касније на јонским острвима.
- Реч је о веома развијеној култури која је имала и уметнике и технологе који су умели да изведу посуде танких зидова али велике чврстоће. Боја се није променила ни после четири миленијума, што значи да су познавали и тајне пигмената. Позвали смо у помоћ врхунске стручњаке разних специјалности, да заједно одгонетнемо каква је то култура била.
Директор археолошког парка Виминацијум, проф др Миомир Кораћ, додаје да равница између брда Носак, где је летос откривено гробље мамута, и остатака римске престонице Горње Мезије крије још један град из другог миленијума пре наше ере.
- Копали смо канал да исушимо језеро које је направила киша на налазишту и открили да је 2.000 година пре нове ере овде било насеље које се простирало хектарима - каже проф др Кораћ. - Ово откриће ће натерати историчаре да преправљају књиге, јер је реч о граду бронзаног или бакарног доба, који је изгубљена карика између Лепенског вира, Винче и каснијих цивилизација.
Археолози наглашавају да је гроб са древним фигурама идола откривен на истом посвећеном тлу где су сахрањивани Келти, Римљани и Срби све до 19. века.
- Ово је доказ наше тезе о континуитету живота на овом простору, од преисторије до данас - каже Кораћ. - Ово је простор на коме живот непрестано буја, само се цивилизације преливају и трансформишу из једне у другу, али чувају добар генетски код.

четвртак, 20. октобар 2016.

Последње речи које је упутио биле су…



ДОК СУ ГА ХАПСИЛИ, МИЛОШЕВИЋ ПИТАО ИЗДАЈИЦЕ: Последње речи које је упутио биле су… (ВИДЕО)
18:33 20. октобра 2016.


Извори из врха обавештајних служби потврдили су да су бројне Борџерове информације аутентичне, посебно део који се односи на прислушкивање, праћење и сарадњу са српским обавештајцима.
Коштуница био необавештен

После дугих преговора, бивши председник Слободан Милошевић нашао се 28. јуна 2001. у комбију праћеном само једним мерцедесом. Око 19 часова, стигли су на Бањицу, где су га чекала три хеликоптера, али и Кевин Куртис, истражилац Међународног трибунала. Био је ту и нови министар унутрашњих послова Душан Михајловић, који је желео да зна колико ће времена требати да се Милошевић одмах пошаље ван земље. Куртис је рекао – 20 минута.

Михајловићу је то било превише. Али права су морала да му буду прочитана, инсистирао је Куртис. Ово мора да буде право хапшење, казао је, све док се неко није досетио да председник Војислав Коштуница уопште не зна шта се догађа.
Играо је своју игру

Куртис је изашао да сачека Милошевића. Хашки оптуженик је изашао и са подсмехом рекао: „Свака вам част. Можете да платите ове људе“, показујући на затворске чуваре. Управо ће ту, док је залазило сунце, Куртис прочитати Милошевићу његова права и оптужницу.

Бивши председник је играо неку своју игру: прекидао је преводиоца тражећи му цигарету и распитујући се где је научио тако добро да говори енглески. Онда је, на путу до хеликоптера, поново застао.

„Знате ли да је данас Видовдан, Срби“, запитао је.

Потом се пребацио на енглески.

„Свиђа ли ти се овај посао„, питао је Куртиса. „Шта радиш овако, у слободно време, кад не хапсиш невине људе попут мене?“

Ја сам ионако власник ове летелице
Гледао је Београд, последњи пут, док је хеликоптер прелетао преко Саве, и потом поново тражио цигарету. Куртис му је рекао да пушење није дозвољено, али Милошевић је показао прстом на пепељару у хеликоптеру.

„Ја сам ионако власник ове летелице“, казао је.

Милошевић се распитивао куда иду, и када је чуо да га пут прво води у Босну, у Тузлу, поновио је „Босна“ готово са презиром, као да то није довољно достојна дестинација за његово путовање.

У Тузли, у кампу „Еагле“, сачекао га је поручник Енди Милани, заповједник „делта форс“ одреда.
Фотограф заборавио да стави филм

Један војник га је снимао, а онда је Слободан Милошевић почео с њим да разговара о томе како је најбоље снимати, који је најбољи кадар и како се користи зум. Најзад је стигао авион, БАЕ 146 Краљевског летећег одреда, исти онај авион којим је тело принцезе Дајане допремљено у Британију након њене смрти у Паризу 1997. године.

Слетање на аеродром у Ајндховену, близу холандско-белгијске границе, није пропраћено фотографијама. Био је ту само један фото-репортер, из Хага, али је заборавио да стави филм у стари апарат. Историја тако неће запамтити ту фотографију.

Преузето: >>>>>>>>>>>>>>>>>>

понедељак, 3. октобар 2016.

Мехмедалија Ахмић и пок.Слободан Стојановић - прича о два дечака

СУДБИНЕ ДВА ДЕЧАКА-СРБИНА И МУСЛИМАНА: Патријарх Павле Мехмедалији даровао сат & Драган ВУЈИЧИЋ | 03. октобар 2016. 11:48 | Коментара: 5/  Судбине дванаестогодишњака отвориле ране о ратним страдањима деведесетих. Повређеног Ахмића на ВМА посетио и почивши поглавар СПЦ. Споменик Стојановићу није направљен, јер је новац проневерен
КАДА је чуо да су српски борци из рејона Зворника и Сребренице, после свега што су им раније приредиле комшије муслимани, тог 18. маја 1993. прекинули борбе да би спасавали живот дванаестогодишњем Мехмедалији Ахмићу, који је тешко пострадао чекајући амерички падобран, почивши патријарх Павле био је задовољан својим народом. Тражио је да га водимо на ВМА у посету малишану. Генерал Јовичић, тадашњи начелник, јавио нам је када му је рођендан и тада је патријарх Мехмедалији даровао сат са личном посветом. Не зна шта је писало на сату. Знам да смо ВМА напустили задовољни са поруком коју смо упутили богу.
Ово су речи владике Филарета који је јуче телефоном позвао "Новости" да продуби причу о судбинама дванестогодишњака Слободана Стојановића и Мехмедалије Ахмића, двема жртвама страшног рата у Босни из 1992. и 1993.
Владика Филарет нас је звао да исприча непознате детаље из борбе за живот Мехмедалије Ахмића. Војо Гушић, потпредседник Борачке организације РС, рекао је, за "Новости", да ће се борци одужити малом Слободану Стојановићу тако што ће му најзад подићи споменик у центру његове Дрињаче. Љубиша Ристић, из Центра за истраживање злочина над српским народом у 20 веку, подсетио је и како је пропала акција "Вечерњих новости" и Института Миливоја Иванишевића да се споменик малом Слободану, рад вајара проф. Миодрага Живковића, постави 2008. године.
- Мехмедалија је у ствари пострадао када је експлодирао контејнер са оружјем који су Американци десантирали муслиманима из Сребренице - сећа се владика Филарет. Вест о пребацивању дечака из Сребренице у Београд на лечење брзо се прочула Београдом између осталог и зато јер су дечака спасавали борци којима је Насер Орић претходно похарао домове и побио најмилије али и зато што се јавило 20 њих да донирају своју кожу малом муслиману.

Слика Иван куле, ових дана


Иван кула је утврђење које се налази 33 km јужно од Куршумлије, на планини Радан. Утврђење се налази на издвојеном врху, 1076 м.н.в. у близини насеља Иван Кула, југозападно од врха Ђак (1400 м). Из овог утврђења су Иван Косанчић и Милан Топлица, војском из горње и доње Топлице, прешавши преко Трпезе (висораван на Радан планини), отишли у Косовски бој 1389. Заједно са својим побратимима, Милан Топлицом и Милошем Обилићем припадали су витешком реду - Змај. = извор: Српска Википедија..
..
Фотографисала Мирјана,послао Ранко
Видети више: Другачија Србија
.

недеља, 7. август 2016.

Pločice iz Pirgija



Arheološko otkriće iz 1964. godine

Pločice iz Pirgija


I – Uslovna transkripcija pisma
I ta tmi a i kak deram azva tije čje uniala az treje soječi i az ašječo u tao je bađe u veli u nas zal SLUVENI az tudu sem čuniz tozo v vas tam jer je škaila sve tule RASE nas si avil čudvat te zi ašče ITALE ak nas vjede i ta nišč bjeda šče avil je nia ka gulšč čva nas o je barije vel i junas o ašču ke SLEVAJE ta nai ščasan ti ud u niaz zela se vačal tmi al avil čval ašču gulišč čva snuif
II – Slobodan prevod
I ta tama donese svu bedu neutešnu i nagna na razmišljanje o razaranjima kao da i boginja baci prokletstvo na nas SLOVENE koji su ovde živeli a vi pođoste u bekstvo i napustiste i nas i svu zemlju RAŠANSKU i predaste nas razjarenim ITALIMA celu zemlju i sve nas rasute po ITALIJI u bedi izdate od svojih vođa koji ne pomisliše na svoje naraštaje i sve SLOVENE koji su mogli imati srećnu sudbinunpa neka je hvala tim izdajničkim sinovima.
(preveo profesor Radivoje Pešić)
19.10.1986.
Najveća misterija za veliki broj svetskih lingvista je bilo etrursko pismo, tj. jezik. Lingvisti su uporno govorili kako ovo pismo može da se čita, ali se ne razume. Jezik je upoređivan sa svim jezicima, čak i mađarskim i centralno – afričkim, ali nikada sa jednim od slovenskih jezika.
Etrursko pismo je na dešifrovanje čekalo vekovima da bi ga sasvim odgonetnuo naš Svetislav Bilbija, rođen 1907. godine u Bosanskom Grahovu, pohađao je klasičnu gimnaziju, a u Beogradu 1933. godine završava Bogosloviju. Bio je poliglota i pored “živih”, poznavao je i nekoliko “mrtvih” jezika.
Dugotrajni i iscrpljujući rad gospodina Bilbije je započet na krajnje neobičan način. Dok je bio u jednom italijanskom muzeju počeo je da čita natpis sa jednog spomenika sa desna na levo i odmah primetio da su slova slična srpskoj ćirilici.

недеља, 19. јун 2016.

Житељи Келна се и данас поносе, једним планом њиховог града с погледом из птичије перспективе који потиче из четвртог века!


Житељи Келна се и данас поносе, једним планом њиховог града с погледом из птичије перспективе који потиче из четвртог века! Али, за за овај план се каже, да је сасавим сигурно нацртан после Ренесансе и има озбиљне грешке (У. Топер, Фалсификати историје, 82). Професор Менгхин, не оклевајући констатује исто и датира га у 18. век. Осим градње из касног 18. века, овде се поставља и логично питање: Како је био могућ поглед из птичије перспективе у четвртом веку?
Владајућа наука је већ безброј пута поновила и причу о градњи келнског Дома: Када је у 13. веку довршена изградња цркве св. Куниберта, 15. 8. 1248 г. започета је изградња Дома. Али, никада нисмо поверовали да је Cöle (утврда) Келна у „средњем веку“ могла да има толико монументалних цркава, нити да је св. Гереон, чија је доња градња из Константиновог „времена“ могао да потиче из 4. века, јер се у Келну не налази ниједна зграда старија од 350 година!
Веома често научници раде независно једни од других на истој ствари, па у нашем случају имамо пример истог закључка код Фистера, потпуно супротан шарлатанским причама Скалигера, Патоа или КалвинаУ Келну, тачно у дан знају када су почели изградњу споменика: 15 августа 1248, а Дом је наводно завршен око 1560 године. Датум 1248 је апсурдан, али и 1560 година је прерана за почетак изградње! Изградња Дома у Келну је започета сигурно тек у последњој четвртини 17 века. А оно што данас видимо, највећим је делом градња 19 и 20 века (Фистер, Матрица старе историје). Његов закључак је веома прецизан: Само подградња грађевине и део хора указује на стара времена, остало спада у 19. век!
За келнски универзитет се такође тврди, да је веома стар, чак и са катедрама за стару историју, филологију и археологију, историју уметности. У историји града Келна стоји, да је у 15. веку овај универзитет био важан и далеко изван границе, до Шкотске и Скандинавије. Али, у 15. веку нисмо имали Шкотску! Ова земља се у старини звала Северна Хумбриа или Симбриа (Србија)! Док је у оно време у Скандинавији живео дивљи народ Свени, Сверинги, србски поклоници бога Сварога, који и данас себе називају Свени а не Швеђани! Келн нема ниједну грађевину из оног времена, а осим тога у 15. веку нисмо имали немачки народ нити немачки језик!

петак, 17. јун 2016.

Црвено доба (Crveno doba) 2/6 - Zločini komunista u Srbiji i Crnoj Gori





Објављено је 21.09.2013.
Црвено доба - злочини комуниста у Србији и Црној Гори 1944. - 1947. - 2. епизода

Crveno doba -.zločini komunista u Srbiji i Crnoj Gori 1944. - 1947. - 2. epizoda

This episode with English subtitles: http://www.youtube.com/watch?v=QXSWjz...

Dokumentarna serija, 2004. godina, 6 epizoda

Autor: Dr. Dušan T. Bataković, istoričar

,,Crveno doba'' je je dokumentarni film koji se bavi sistematskim istrebljivanjem građanske klase u Srbiji i Crnoj Gori od strane revolucionarnih, komunističkih vlasti. Projekat se posebno bavi događajima u srpskim gradovima nakon ulaska komunističkih snaga 1944-45, stradanjem profesora, industrijalaca, trgovaca, lekara, advokata, umetnika, pisaca, sveštenika i ostalih uglednih građana i članova njihovih poridica na teritoriji Srbije i Crne Gore. Istraživanje je fokusirano na period od 1941. do 1947. godine kada je izvršen najveći broj hapšenja i likvidacija.

Film je nastao kao plod projekta ,,Suočavanje sa totalitarnim nasleđem komunizma u Srbiji i Crnoj Gori'' nevladine organizacije ,,Veće za demokratske promene'', koji je realizovao tim istoričara i novinara (Radmila Pejić, Aleksandar Marinković, Saša Mišić, Zoran Skopljak, Nebojša Berec, Branko Vučković, Ivan Becić) vođen autorom projekta i predsednikom Veća Dušanom T. Batakovićem. Montažer: Petar Jakonić.

Pored građe iz arhiva i dokumenata, najvažniji izvor podataka su iskazi neposrednih svedoka, žrtava ili njihovih potomaka koji su neposredno osetili revolucionarnu smenu vlasti od jeseni 1944 godine. Svi iskazi, intervjuisanih svedoka zabeleženi su kamerom i kao takvi su dragocen izvor i za druga istraživanja koja se tiču perioda pred drugi svetski rat, sam rat i period posle rata kada je uspostavljena komunistička vlast u Jugoslaviiji. Kako su intervjuisani svedoci u periodu koji obrađuje istraživanje sada već na kraju svoga biološkog veka njihovi iskazi predstavljaju dragocen izvor informacija koji ostaje za dalja istraživanja. Snimljeno je preko sto sati razgovora, probrano više sati filmskog materijala iz Muzeja jugoslovenske kinoteke i Filmskih novosti koji se odnose na period od 1941. do sredine pedesetih godina.

Svi saradnici na projektu su ljudi bez ideoloških predrasuda prišli čitavom projektu sa ambicijama da rad na njemu predstavlja trezveno, na arhivskoj građi i na svedočanstvima zasnovano istraživanje, koje ne želi da revalorizuje istoriju, već da na period kojim se bavi, baci jedno novo svetlo, kojim će se haos nastao na ovim prostorima tokom Drugog svetskog rata osvetliti iz jednog novog ugla.

Film je postavljen na YouTube uz dozvolu autora, Dr. Dušana T. Batakovića.

четвртак, 16. јун 2016.

Препоручени чланак: Нова и врућа открића Србске историјске школе: Немци у паници


 Како Руси тотално заказали, Наши, на челу са Јованом И Деретићем, чије је братство дало 140 римских легионара, у најкраћем року доказали заједничку и античку прошлост Срба и Руса Кад се чинило да је све завршено – полазници предавања Србске историјске школе да су Срби народ најстарији добили и дипломе – ето ти га опет. Радојица Радошевић, полицијски службеник у пензији, који председава Друштву за најстарију историју Срба, опет сазва збор, тема, промоција књиге Историја Срба и Руса, проверених аутора Јована Деретића и Драгољуба Антића. Зборно место, к’о вазда, историјско Ваљево. Репортер мало окаснио, ал’ опет стиг’о на време. Дакле, доручковаоница хотела "Гранд", за столом, са књигом Историја Срба и Руса, са те гладиоле у више боја, Деретић, Радојица, Антић, и Једно женско, у сали нема слободне столице. Како Радојица већ рек’о да књига наша два руска и царска академика епохална, да све доказала и да се већ преводи на руски, реч доби Једно женско од тог стола. Једно женско рече да није историчар, г. Деретића упознала пре пар месеци, и одма’ се препознали, видела да има знање које јој недостаје. Оприча се још, па, уз аплаузе, закључи, ако Деретић тврди да су сви постали од Срба, она му верује. ПОРТ У ГАЛИЈИ: Реч доби један од аутора књиге, атомски физичар Драгољуб П Антић. Он поче да све фалсификат, па настави да су он и др Деретић узели да се баве историјом иако су технички образовани, Деретић се после дообразов’о и из хуманистичких знаности, и да су дошли до проверених сазнања о неразјашњеном пореклу Срба. Он је математички доказ’о да сеобе Словена у 7. веку није било, те да су тиме Срби староседеоци на Балкану. Књига настала на основу анализе великог броја извора, пошли од тога да је на почетку неолита клима једино била стабилна у Подунављу, где су живели Срби, и да је одатле потекла цивилизација, која се даље ширила уз модификације и комбинације. Онда се јави Др са српски грб кравату Деретић, и одма’ крену са чињеницама и открићима. Они на почетку 21. века решавају историјско питање српског и руског народа, од распада Римске империје, коју су Срби основали и у којој су доминирали... Би тешко саватати све те чињенице, али ево нешто, што новинар посават’о, Рим је по пореклу српски град, Ханибал је био Србин у служби Картагине, још није решено питање Картагине, који је то народ, мада су нашли један натпис на српском... Католичка црква је уништила Србе у целој Европи, осим на Балкану, тако је дошло до чудних ствари, римски папа 1139. године ствара нову државу Португалију, Порт у Галији, лука у галији, шта је то него доказ, он има доказ да се та земља звала Србија, пре две године, у једној анкети, 140.000 грађана Лисабона изјавило да они знају ко су, да су Срби...

понедељак, 9. мај 2016.

Komnen Becirovic : Razgovor sa Andre Malroom (1969)






Izvor : Radio Televizija Srbije, RTS, cija je Direkcija, posebno ljubaznoscu direktora kanala RTB, Nikole Mirkova, i upravnika Programskog arhiva, Milete Kecine, stavila na raspolaganje ovaj film radi postavljanja na globalnu mrezu.

Ovaj razgovor sa Andre Malroom vodjen je 5 maja 1969 u Palais Royal u Ministarstvu kulture na cijem se celu Malro tada jos nalazio. Emitovan je, uz izostavljanje Malroove pozitivne ocene hriscanstva, narednog meseca na Radio Televiziji Beograd, zatim objavljen u celini u nedeljniku NIN od 15 juna 1969, naisavsi na veliki odjek u javnosti. Ponovo je emitovan na srpskoj TV povodom Malroove smrti u novembru 1976. Autor intervjua preneo je najvaznije delove u svojoj knjizi André Malraux ou la grandeur humaine, objavljenoj povodom 20-te godisnjice upokojenja Andre Malroa, u izdanju kuce L'Age d'Homme, iz koje se izvestan broj stranica sa naslovnicom nalazi na Internetu.
U Francuskoj je, takodje povodom Malroove smrti 1976, intervju emitovan na Radiju France Culture, da bi zatim bio objavljen 1982 u broju 43 edicije Cahiers de l'Herne, posvecenog Malrou, koji je priredio Michel Cazenave. Original filma, koji je snimio Gilbert Larriaga sa tadasnje ORTF, nalazi se u INA.
Osim sa Malroom, Komnen Becirovic je vodio razgovore sa citavom plejadom ondasnjih francuskih pisaca, kao sto su Fransoa Morijak, Zan-Pol Sartre, Luj Aragon, Zak Prever, Pjer Gaskar, Misel Bitor i drugi, razgovore sabrane u knjizi Rencontres lointaines - Daleki susreti -- koja ceka da bude objavljena.

четвртак, 28. април 2016.

Брестови из Лукићске Лакомице...

Ове брестове сам запазио током маја месеца 2013. године, у атару села Мишљеновца, Доњи Звижд (општина Кучево - источна Србија), и снимио их са одушевљењем. Објаснићу укратко и зашто.

Расту на старом имању Лукића, на граници два села Мишљеновца и Љешнице, у којој узгред буди речено има један стари брест, стар више векова )крај сеоске Љешничке реке, која се  улива у Пек иодмах испод бетонског моста преко Пека на путу Београд - Пожаревац - Кучево. То јест  стотинак метара изнад старог имања Лукића...

Додајте натпис
Ево како изгледа баш изблиза стабло једног од три најнапреднија бреста! Тај део Пек плави и натапа плодним наносом земље скоро сваког пролећа...
 
Ево тог предела у којем расту и напредују, заклоњени врбаком са источне стране,  густом врбовим и тополовом шумом, скоро прашумом, јер су последњи власници помрли, а наследници раде изван Србије већ деценијама...

Последњих брестова у том потесу - Лакомица, Преко Пека било је до средине сердамдесетих. Брест на нашем салашу  у Лакомици посечен је сердамдесетих година. Био је на самој  обали Пека, покрај крушке илињаче, старе, која је деловала крај тог горостасног стабла иако висока као патуљак.
Други брест је био крај Лукићске ваде на почетку Просјанског пута, сам се осушио. То је био сеоски Запис. Мишљеновац је и у самом селу, тј. испред старе општине, имао  Запис један од најстаријих брестова у атару, који се такође осушио средином седамдесетих, али то суво дрво нико није дирао, до пре неколико година, када је асвалтиран општински плац. Тад је то суво стабло оборено.
Нико  није тачно знао у селу због чега су се сушили и нестајали брестови. Народ је веровао  да је индустријализација свему томе узрок, као и неким другим невољама. Брестови су се свуда сушили, па и поред Пека, поготово они млађи. Ове које сам снимио са нескривеним одушевљењем током пролећа 2013,  нико не дира, ни холандска куга, дај Боже да дочекају старост  метузалема од пет стотина година и више.
Б рестови на  бреговима уз Пек су се такође сушили , исто тако и шљиве рабке цветале су на бреговима, али нису заметале плод. И онда су власници вадили те шиваре после двадерет година чекања....
Надајмо се да ће временом порасти још оваквих стабала бреста, чије су висина и крошње уливали људима дубљу веру у  постојање и свеповезаност свега, живота и смрти, пропасти и обнове....

Српски брест ... Запис (звоно за узбуну!)

Српски брест уништава опака холандска болест! /  Јелена Матијевић | 28. април 2016. 17:06 |У Србији готово нестало дрво драгоцено за пољопривреду, економију и пејзажну архитектуру. Гљивично обољење потпуно је осушило стабло по стабло

СРБИЈА је остала без свог, домаћег пољског бреста! Ако неко широм наше земље покуша да пронађе ово импресивно дрво, високо и до 40 метара, правог стабла и богате, пуне крошње, тешко да ће у томе успети, чак и у шумама. Једно од малобројних преживелих стабала може се још видети у парку Шумарског факултета у Београду. А нестанком аутохтоног пољског бреста српско шумарство је лишено његових драгоцених економских вредности и вредности оплемењивања земљишта. 
Узрок нестанка овог моћног дрвета, како кажу стручњаци, није прекомерна сеча, него такозвана холандска болест. Готово цео век, потпомогнута поткорњаком, ова гљивична болест потпуно је сушила стабло по стабло нашег, аутохтоног пољског бреста. Покушано је лечење фунгицидима, али безуспешно, а хибридизацију, као други могући начин спасавања овог дрвета - код нас нико није радио. Зато је, 1980. године, констатовано сушење свих брестова, нарочито у низијама.
- Има неколико теорија о наглом ширењу холандске болести после Првог светског рата, али је непобитно да је ова зараза, од тада, угрозила и готово уништила многобројне, врло осетљиве европске и америчке врсте бреста - прича др Михаило Грбић, професор Шумарског факултета у Београду. - Гљивица која изазива ову болест узрокује потпуно сушење стабала, а зараза се шири уз помоћ брестових поткорњака. На западу Југославије, холандска болест забележена је одмах после Великог рата, где се од 1927. до 1947. године посушило више од 5.000.000 стабала, односно више од 2.000.000 кубних метара дрвне масе. Почетком четрдесетих година минулог века, болест је "стигла" и у Србију. Тада су у сремским шумама према Београду регистрована значајна сушења великих стабала с пречником већим и од 80 центиметара. Истовремено, домаћи пољски брест почео је масовно да се суши и у Банату.
ЗАПИС ДРВОС ОБЗИРОМ на то да пољски брест израсте и до 40 метара, да је врло је разгранат и може да живи и по 500 година, у Србији је често био запис дрво - подсећа наш саговорник. - О култном односу према њему, сведоче и имена насеља. На подручју централне Србије по бресту име носе чак 84 места - Брестовик, Бресник, Брестовац, Бресница, Брестић, Брестово, Брестовача, Бресје, Брестар, Бресничић, Брестовачка и Бресничка река...
Да би се наш пољски брест спасао, према речима нашег саговорника, некада се покушавало индивидуално "лечење" убризгавањем фунгицида, али ни то није помогло, јер су гљивице врло брзо постајале отпорне на њих. Једини лек, како каже професор, могла би да буде хибридизација, али њу код нас нико није покушао да спроведе!
- Нестанком аутохтоног пољског бреста, наше шумарство је лишено његових драгоцених економских и мелиоративних вредности, а пејзажна архитектура ускраћена је за употребу пољских брестова у оплемењивању урбаних средина и ванградских предела - наглашава професор. - Реч је о једној од најцењенијих врста дрвећа не само због изгледа и богате крошње, него и зато што има квалитето, вредно, еластично, лако обрадиво дрво отпорно на труљење, па се употребљава за израду намештаја, фурнира, паркета, кундака, дрвних цеви, чамаца, прагова... Добра је заштита од ерозије, ветра и снега. У Војводини су некад постојали читави појасеви пољског бреста који су штитили домаћинства и оранице од разних временских непогода. Штавише, његов плод и лист су чак и јестиви.
Али уместо да се покуша спасавање нашег пољског бреста хибридизацијом, како каже наш саговорник, у Србију је увезен сибирски брест који није адекватна замена.
- Једина нада за спас нашег пољског бреста је да се, ако се игде у Србији открију отпорне, здраве јединке, оне размноже резницама - објашњава професор Грбић. - То би обезбедило и наслеђивање отпорности на потомство, као и пренос свих особина нашег пољског бреста. Друга могућност је да се за хибридизацију искористи присуство сибирског бреста и његова релативна отпорност на холандску болест. Тако би се добио хибрид који има пожељан облик и добре особине пољског, а отпорност сибирског бреста.


МЛАДАРИ БРЗО СТРАДАЈУ
НИЈЕДНА врста дрвета у Србији није тако угрожена као наш пољски брест - наглашава професор Михаило Грбић. - Младо дрво, старо до десетак година, још понегде може да се нађе, али чим порасте пет-шест метара врх почне да му се суши, а то је први знак да је оболело од холандске болести. Од тог тренутка до увенућа дрвета једва да прође око годину дана. То најбоље потврђује колико је холандска болест инвазивна.
Српски брест уништава опака холандска болест!

вез

вез
КОСОВСКИ ВЕЗ