Јесте ли икад осетили колико је огроман страх човека који одједном осети да га не везуја више ништа за човечанство, свет?

Аутор, Бела Тукадруз, јун 2018. Мишљеновац. Снимак Б. Веддер

      (...)

Јесте ли икад осетили колико је огроман страх човека који одједном осети да га не везуја више ништа за човечанство, свет?*

      Да ли сте искусили страхоту овог осећања: свесни сте да је горко бити сам, па ипак, кад вам се пружи згодна прилика да изађете из тог затвореног круга, ви уместо да је искористите, још дубље загазите у пустош, као срна кад побегне од паса гонича или од вукова у дубину сеновитих шума...
    
      * *

     Да ли ћу се икада више смејати, бити безбрижан и лак? 
     Да ли може бити поново срећан човек који је био напуштен пуних пет година, напушптен од свију,  и ниједном се за то време није осмехнуо, ни људима ни будућности...

     ***
     Знам да ми нећете веровати колико сам био несрећан и колико је мој бол био страшан; биће оних који ће ми се и подсмехнути...


____________

         *  То је био онај огромни страх из детињства, страх пред летећим коњима у сну, који су ме гонили као звери по суседовом дворишту, искежених чељусти, завлачећи се свуда где сам бежао и покушавао да се сакријем као пламени језици, смањујући се  у пса, у мачку, у миша, полећући на дрвеће  и високе лукове зиданих капија, на које сам се у ужасу пењао бежећи пред помахниталим летећим ждрепцима, све док се не бих уморан и престрашен у зноју пробудио и тако ослободио море летећих привиђења. Никог у сну није било да ме заштити, да заустави чупаве помахнитале ждрепце, који су имали крила испод колена и ронили кроз густ ваздух сна као кроз балавозелену воду...
 

...

       __________

            = извор: из необјављених бележница, 1973.