Сањам да сам жена
Сањам да сам жена
На олтару ноћи
Једна ми дојка са нама
Спава
Друга бисер
Не склапа очи
Сањам да сам жена
На уздарју ноћи
Низ бутину
Месечина
Сребро ти дланом точим
Сањам да сам жена
На олтару, о поноћи.
Не остаје те иза јутра
Не остаје те иза јутра
Без нас осванулог.
Ни до прве жеђи заједно.
У глади ни до поднева.
Непамћени низ кожу прсти
Низ тело тако лако увек поново моје.
И већ прва ноћ само за себе ме свлачи.
Из кошуљица безмирисних
Као за зверком,
Као за зверком
Само са собом заноћилом.
 |
| слике из мишљеновца, лето 2013, фотодокументација заветина |
Преварила бих
Преварила бих небо
Са земљом
Посвађала
Облак са кишом
Твоје да окапљем име
Ветрове бих око струка
Обавила шапе
Док у недрима озимо пупи
Да наједра
Под снеговима.
И јер нема те
Како бих се дала
У ничије, дала, руке
И јер нема те, да ме дугме по дугме
Откопчаш низ леђа
Безрука да не браним се
Дојкама очи
Сабереш у длан
И јер нема те
Низ грло туђе
Туђе, размилим, прсте.
 | |
| на крају мишљеновачке улице Бењино брдо бб, сокак Стевића (бела тукадруз у црвеном, окренут леђима), 2013. |
Боже
пред Тобом стојим
Боже
пред Тобом стојим
Безгрешан
Ти сјај
Творећи
О
знамену
Земље
се не бојећи
И
што од меса смо
На
камену
Боже
пред Тобом нага стојим
Док
голост Твоју премишљам
И место нас свећа
У
блуду дави се
Искрећи
О пламену.
Нема коментара:
Постави коментар