ZORAN M. MANDIĆ
POČINJE KAD KRENEŠ
Poljubac u obraz, moraš krenuti.
Kašnjenje ne opravdava, vernici
umiru hodu. Na domak linije koja ih
deli u hodu. Život je prečica, čitaj snove.
Nema najboljih od najboljih, ni u kampuza obuku trulenja. Drži glavu dole, kreći se.
Bog je stvorio sve, raj, Gospođin vir, čak i njega.
Ono što radimo zavisi o nama. On nam daje izbor,
slobodnu volju. On zna šta ćemo uraditi
pre nego što to uradimo. Predodređenost, da li?
Sve je određeno po njegovim željama. A, mi smo
ovde dole, zbog čega?.....................Vidi više : https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/home/iz-novih-rukopisa-zorana-mandica/pocinjekadkrenes
Slika: Iz mravlje perspektive (Dom Zavetina), fotografija Ivana Šišmana, leto 2010
Нема коментара:
Постави коментар