Објављено је 30.05.2017.
Шта значи старословенска реч „пештер“ казује архимандрит манастира Сопоћани господин Теоктист, а историчар Салих Селимовић дефинише шта обухвата Сјеничко-пештерска висораван, или Пештер како се некада називала ова висораван и сјеничка котлина.
У десетој епизоди серијала, сазнаћете када су почеле сеобе – расељавања са ових простора, када су она постала масовна па се овај простор скоро празнио. Ко се пак, и када, досељавао на простор Старе Рашке; да ли се, као последица аустро-турских ратова у 17. веку, већинско српско становништво, у познатим сеобама, сели северније, односно у тадашњу Угарску, да би овај простор опет бивао пуст; када долази до насељавања албанског становништва на ове просторе и снажне исламизације преосталог, или досељеног православног становништва и потпуне измене структуре становништва, али је такозвани хук исламизације углавном завршен у 18. веку (С.С.).
Овај простор је 1912. ослобођен од турске власти, и тада почиње ново исељавање, овај пут муслиманског становништва, које Турска позива да дођу и то се дешава већ 1913. године. Потом, по завршетку И св. рата, нарочито после 1925. године, до 1938, а настављено је после 2. св. рата. Јован Цвијић је на железничкој станици у Скопљу туговао када је видео како ти наши муслимани под великом патњом одлазе, тешко им је али, као, вјера пресуђује све, казује професор Селимовић. Није им било лако у Турској, међутим сачували су језик, а старији људи су плакали за завичајем. Да је Југославија, Србија требало више пажње да посвети овој дијаспори, овим нашим људима, сигуран је историчар Селимовић. Они узимају двојно држављанство, обилазе рођаке а многи имају своја стара имања која нису продали само да не би покидали везу са родним крајем.
Мр Милоје Николић, историчар, из Завода за заштиту споменика културе Ваљево, у сарадњи са Покрајинским заводом за заштиту споменика културе АП Војводине, истраживао је 2012, 2013. и 2015. године споменике културе и надгробне споменике српског живља у Истанбулу, и овде износи своја сазнања о нашем становништву које се иселило у Турску и о њиховом односу према српском народу и Србији: од њих сам сазнао да има најмање десет милиона народа српског муслиманског који говоре српским језиком…и помагали су нама, непознатим људима, на све могуће начине, да урадимо посао због којег смо дошли. Био сам изненађен што они опседају конзулат Републике Србије за двојно држављанство, а нема их пред вратима бивших југословенских република које имају своје конзулате.
На питања: ко је, зашто, и на који начин радио на раздвајању православних и муслимана како у Босни тако и у Ново-пазарском санџаку; ко је страховао од уједињења Босне и Србије јер су устаници 1876. године, када је био велики босанско-херцеговачки устанак против турске власти, донели једну такву одлуку на скупштини - да се прогласи уједињење Босне и Србије (С.С.); зашто су муслимани основали друштво Гајрет, када се муслимански интелектуалци, из редова беговата, супротстављају аустро-угарској пропаганди; шта се догађа после аустро-угарске окупације Старе Рашке, ко су ђурумлије, шта је Сјеничка резолуција из 1917. године… на још многа питања аргументоване одговоре даје историчар Салих Селимовић из Сјенице, хроничар Старе Рашке.
У овој епизоди, и новинар Радио-телевизије Војводине Љубенко Звиздић, казује како су се Звиздићи поделили на православне и муслимане који нису контактирали скоро 300 година, све до 2013. године.
Сценаристкиња и редитељка: Светлана Миљанић
Сниматељ: Игор Петричевић
Монтажер слике и звука: Павле Никић
У десетој епизоди серијала, сазнаћете када су почеле сеобе – расељавања са ових простора, када су она постала масовна па се овај простор скоро празнио. Ко се пак, и када, досељавао на простор Старе Рашке; да ли се, као последица аустро-турских ратова у 17. веку, већинско српско становништво, у познатим сеобама, сели северније, односно у тадашњу Угарску, да би овај простор опет бивао пуст; када долази до насељавања албанског становништва на ове просторе и снажне исламизације преосталог, или досељеног православног становништва и потпуне измене структуре становништва, али је такозвани хук исламизације углавном завршен у 18. веку (С.С.).
Овај простор је 1912. ослобођен од турске власти, и тада почиње ново исељавање, овај пут муслиманског становништва, које Турска позива да дођу и то се дешава већ 1913. године. Потом, по завршетку И св. рата, нарочито после 1925. године, до 1938, а настављено је после 2. св. рата. Јован Цвијић је на железничкој станици у Скопљу туговао када је видео како ти наши муслимани под великом патњом одлазе, тешко им је али, као, вјера пресуђује све, казује професор Селимовић. Није им било лако у Турској, међутим сачували су језик, а старији људи су плакали за завичајем. Да је Југославија, Србија требало више пажње да посвети овој дијаспори, овим нашим људима, сигуран је историчар Селимовић. Они узимају двојно држављанство, обилазе рођаке а многи имају своја стара имања која нису продали само да не би покидали везу са родним крајем.
Мр Милоје Николић, историчар, из Завода за заштиту споменика културе Ваљево, у сарадњи са Покрајинским заводом за заштиту споменика културе АП Војводине, истраживао је 2012, 2013. и 2015. године споменике културе и надгробне споменике српског живља у Истанбулу, и овде износи своја сазнања о нашем становништву које се иселило у Турску и о њиховом односу према српском народу и Србији: од њих сам сазнао да има најмање десет милиона народа српског муслиманског који говоре српским језиком…и помагали су нама, непознатим људима, на све могуће начине, да урадимо посао због којег смо дошли. Био сам изненађен што они опседају конзулат Републике Србије за двојно држављанство, а нема их пред вратима бивших југословенских република које имају своје конзулате.
На питања: ко је, зашто, и на који начин радио на раздвајању православних и муслимана како у Босни тако и у Ново-пазарском санџаку; ко је страховао од уједињења Босне и Србије јер су устаници 1876. године, када је био велики босанско-херцеговачки устанак против турске власти, донели једну такву одлуку на скупштини - да се прогласи уједињење Босне и Србије (С.С.); зашто су муслимани основали друштво Гајрет, када се муслимански интелектуалци, из редова беговата, супротстављају аустро-угарској пропаганди; шта се догађа после аустро-угарске окупације Старе Рашке, ко су ђурумлије, шта је Сјеничка резолуција из 1917. године… на још многа питања аргументоване одговоре даје историчар Салих Селимовић из Сјенице, хроничар Старе Рашке.
У овој епизоди, и новинар Радио-телевизије Војводине Љубенко Звиздић, казује како су се Звиздићи поделили на православне и муслимане који нису контактирали скоро 300 година, све до 2013. године.
Сценаристкиња и редитељка: Светлана Миљанић
Сниматељ: Игор Петричевић
Монтажер слике и звука: Павле Никић
Нема коментара:
Постави коментар