ЖИВОТ У ТРИ ВЕКА. Кратак новински чланак објављен је у истом броју новина, као и вест о другом животу књиге тајанственог писца.* СТОЈНА ВОЈИНОВИЋ, из Ракове Баре код Кучева, рођена је 1. маја 1894. године, тј. рођена је три, четири године раније, пошто није исте године пријављена. Њен први муж Станоје ЖУМАРЕЋЕ био је неваљао, распродао је богато наслеђе. Бекрија, женскарош, коцкар, робијаш. Да би на крају живота продавао на вашарима ЦРВЕНУ ВОДУ (клакер). На самрти јој је забранио и запретио да не сме да се уда за Милана СРПЦАНА, који је од њих откупио сву њихову имовину. Није га послушала : удала се за богатог супарника. Једина тешкоћа дописнику листа била је наглувост баба Стојнина. Понудила је дописника вином ОТЕЛО; грожђе је, што рађа испод стрехе, по старом влашком обичају, наменила мртвима : најпре свом првом лоли Станоју...________________________
* (Одломак из Јовановићеве књиге) : ДЕЦА БЕРУ ЗЛАТО. (Подручје Русман - Гиндуша, масив који полази од Шашке, Рудне главе и простире се према југу, преко Црнајке и Танде, да би нестао испод кристалних шкриљаца и кречњака у околини села Лука. Потоци који се спуштају са тог еруптивног масива обилују златоносним песком. После великих киша деца из тамошњих села обилазе све јаруге и БЕРУ злато. Када смо априла 1905. године обилазили сондажне радове око Беле реке, учествовали смо у сличној ЕКСКУРЗИЈИ и могли смо видети децу како доносе ситна зрна злата која су се после кише нашла у једној сувој јарузи. Киша беше опрала површину стеновите подлоге, откривајући тако златна зрнца... [ ДРУГИ ЖИВОТ КЊИГЕ ТАЈАНСТВЕНОГ ПИСЦА ( о злату и бакру источне Србије). У Паризу је 1907. године, у издавачкој кући ДИНО И ПИНО, објављена књига Душана Јовановића ЗЛАТО И БАКАР ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ (Сербие ориентале – ор ет цуивре). Преведена је на српски и објављена тек децембра 2001. године. Ни до данас није утврђено ко је Душан Јовановић, аутор јединствене књиге о рудном благу Србије. Рударски инжињер? Масон? Учесник Мајског преврата 1903. године? Има индиција да је аутор био жив 1941. године, јер је сачуван примерак са посветом његовој рођаци из те године. Јовановић наводи , у својој књизи, да је Србија 14. века имала сто рудника злата и сто рудника сребра! ]
Нема коментара:
Постави коментар