Манускрипт, 3 - ЈАТО И КОБ(ац). УЖА СРБИЈА, и ТРОМОРСКА ↔ Надиру патке - као парке - из рушевине једне бајке? Из алманаха и романа.Из митова и ужаса. Једноумља Из лавиринта антибога, друмских пљачкаша, пеливана. Пиромана... .. >>>>>>>>>
ПоРтАл | Сазвежђе З
Зидање Скадра на Бојани. СЕДМА КАПИЈА
ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ
Енигма "Заветина"?
четвртак, 18. јануар 2018.
среда, 17. јануар 2018.
Из нових књижевних часописа и зборника
Радослав Вучковић РОДНА КУЋА
..
...
 |
| ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ,2017, 451 стр. Рубрика Победничке песме "Шумадијских метафора", - Р. Вучковић, 2000. - стр. 150. - _________________ Ђорђе Николић ЗАПИС |
 |
| Рубрика Добитници Повеље "Карађорђе", - Ђорђе Николић . - стр. 196. - Тираж 500. - ISBN 978 -86 - 85201 - 4 (ЦЗК) . / Стојковић, Душан, 1948 (уредник) (аутор додатног текста) |
..
уторак, 16. јануар 2018.
ИЗЈАВА ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА АЛЕКСАНДРА ПОВОДОМ УБИСТВА ОЛИВЕРА ИВАНОВИЋА
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
ИЗЈАВА ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА АЛЕКСАНДРА ПОВОДОМ УБИСТВА ОЛИВЕРА ИВАНОВИЋА
Београд, 16. јануар 2018 – Са тугом и гневом примио сам вест да је данас у Косовској Митровици убијен Оливер Ивановић. То је ненадокнадив губитак за његову породицу, али и за све оне којима су мир и правда на срцу и у мислима.
Не желим да унапред осуђујем било кога, али се бојим да ово убиство има много извршилаца и још више редитеља. Они који су покренули хајку на Оливера Ивановића, они који су саучествовали у његовом неоправдано дугом боравку у затвору, они који су имали слуха за све и свакога осим за невоље српског становништва на Косову и Метохији, они који и данас верују да се проблеми најуспешније решавају одстрелом политичких супарника, они су поново преживели и настављају свој злочиначки поход.
Убиство Оливера Ивановића је ужасно, али неометано и некажњено деловање оних који су подједнако криви као и онај који је повукао ороз пораз је људскости, цивилизације и демократије, а ту нико нема право да остане по страни.
недеља, 14. јануар 2018.
понедељак, 31. јул 2017.
Историја с Пештера (10) - Турци су увели тај појам "Бошњак" (1. део)
Објављено је 30.05.2017.
Шта значи старословенска реч „пештер“ казује архимандрит манастира Сопоћани господин Теоктист, а историчар Салих Селимовић дефинише шта обухвата Сјеничко-пештерска висораван, или Пештер како се некада називала ова висораван и сјеничка котлина.
У десетој епизоди серијала, сазнаћете када су почеле сеобе – расељавања са ових простора, када су она постала масовна па се овај простор скоро празнио. Ко се пак, и када, досељавао на простор Старе Рашке; да ли се, као последица аустро-турских ратова у 17. веку, већинско српско становништво, у познатим сеобама, сели северније, односно у тадашњу Угарску, да би овај простор опет бивао пуст; када долази до насељавања албанског становништва на ове просторе и снажне исламизације преосталог, или досељеног православног становништва и потпуне измене структуре становништва, али је такозвани хук исламизације углавном завршен у 18. веку (С.С.).
Овај простор је 1912. ослобођен од турске власти, и тада почиње ново исељавање, овај пут муслиманског становништва, које Турска позива да дођу и то се дешава већ 1913. године. Потом, по завршетку И св. рата, нарочито после 1925. године, до 1938, а настављено је после 2. св. рата. Јован Цвијић је на железничкој станици у Скопљу туговао када је видео како ти наши муслимани под великом патњом одлазе, тешко им је али, као, вјера пресуђује све, казује професор Селимовић. Није им било лако у Турској, међутим сачували су језик, а старији људи су плакали за завичајем. Да је Југославија, Србија требало више пажње да посвети овој дијаспори, овим нашим људима, сигуран је историчар Селимовић. Они узимају двојно држављанство, обилазе рођаке а многи имају своја стара имања која нису продали само да не би покидали везу са родним крајем.
Мр Милоје Николић, историчар, из Завода за заштиту споменика културе Ваљево, у сарадњи са Покрајинским заводом за заштиту споменика културе АП Војводине, истраживао је 2012, 2013. и 2015. године споменике културе и надгробне споменике српског живља у Истанбулу, и овде износи своја сазнања о нашем становништву које се иселило у Турску и о њиховом односу према српском народу и Србији: од њих сам сазнао да има најмање десет милиона народа српског муслиманског који говоре српским језиком…и помагали су нама, непознатим људима, на све могуће начине, да урадимо посао због којег смо дошли. Био сам изненађен што они опседају конзулат Републике Србије за двојно држављанство, а нема их пред вратима бивших југословенских република које имају своје конзулате.
На питања: ко је, зашто, и на који начин радио на раздвајању православних и муслимана како у Босни тако и у Ново-пазарском санџаку; ко је страховао од уједињења Босне и Србије јер су устаници 1876. године, када је био велики босанско-херцеговачки устанак против турске власти, донели једну такву одлуку на скупштини - да се прогласи уједињење Босне и Србије (С.С.); зашто су муслимани основали друштво Гајрет, када се муслимански интелектуалци, из редова беговата, супротстављају аустро-угарској пропаганди; шта се догађа после аустро-угарске окупације Старе Рашке, ко су ђурумлије, шта је Сјеничка резолуција из 1917. године… на још многа питања аргументоване одговоре даје историчар Салих Селимовић из Сјенице, хроничар Старе Рашке.
У овој епизоди, и новинар Радио-телевизије Војводине Љубенко Звиздић, казује како су се Звиздићи поделили на православне и муслимане који нису контактирали скоро 300 година, све до 2013. године.
Сценаристкиња и редитељка: Светлана Миљанић
Сниматељ: Игор Петричевић
Монтажер слике и звука: Павле Никић
У десетој епизоди серијала, сазнаћете када су почеле сеобе – расељавања са ових простора, када су она постала масовна па се овај простор скоро празнио. Ко се пак, и када, досељавао на простор Старе Рашке; да ли се, као последица аустро-турских ратова у 17. веку, већинско српско становништво, у познатим сеобама, сели северније, односно у тадашњу Угарску, да би овај простор опет бивао пуст; када долази до насељавања албанског становништва на ове просторе и снажне исламизације преосталог, или досељеног православног становништва и потпуне измене структуре становништва, али је такозвани хук исламизације углавном завршен у 18. веку (С.С.).
Овај простор је 1912. ослобођен од турске власти, и тада почиње ново исељавање, овај пут муслиманског становништва, које Турска позива да дођу и то се дешава већ 1913. године. Потом, по завршетку И св. рата, нарочито после 1925. године, до 1938, а настављено је после 2. св. рата. Јован Цвијић је на железничкој станици у Скопљу туговао када је видео како ти наши муслимани под великом патњом одлазе, тешко им је али, као, вјера пресуђује све, казује професор Селимовић. Није им било лако у Турској, међутим сачували су језик, а старији људи су плакали за завичајем. Да је Југославија, Србија требало више пажње да посвети овој дијаспори, овим нашим људима, сигуран је историчар Селимовић. Они узимају двојно држављанство, обилазе рођаке а многи имају своја стара имања која нису продали само да не би покидали везу са родним крајем.
Мр Милоје Николић, историчар, из Завода за заштиту споменика културе Ваљево, у сарадњи са Покрајинским заводом за заштиту споменика културе АП Војводине, истраживао је 2012, 2013. и 2015. године споменике културе и надгробне споменике српског живља у Истанбулу, и овде износи своја сазнања о нашем становништву које се иселило у Турску и о њиховом односу према српском народу и Србији: од њих сам сазнао да има најмање десет милиона народа српског муслиманског који говоре српским језиком…и помагали су нама, непознатим људима, на све могуће начине, да урадимо посао због којег смо дошли. Био сам изненађен што они опседају конзулат Републике Србије за двојно држављанство, а нема их пред вратима бивших југословенских република које имају своје конзулате.
На питања: ко је, зашто, и на који начин радио на раздвајању православних и муслимана како у Босни тако и у Ново-пазарском санџаку; ко је страховао од уједињења Босне и Србије јер су устаници 1876. године, када је био велики босанско-херцеговачки устанак против турске власти, донели једну такву одлуку на скупштини - да се прогласи уједињење Босне и Србије (С.С.); зашто су муслимани основали друштво Гајрет, када се муслимански интелектуалци, из редова беговата, супротстављају аустро-угарској пропаганди; шта се догађа после аустро-угарске окупације Старе Рашке, ко су ђурумлије, шта је Сјеничка резолуција из 1917. године… на још многа питања аргументоване одговоре даје историчар Салих Селимовић из Сјенице, хроничар Старе Рашке.
У овој епизоди, и новинар Радио-телевизије Војводине Љубенко Звиздић, казује како су се Звиздићи поделили на православне и муслимане који нису контактирали скоро 300 година, све до 2013. године.
Сценаристкиња и редитељка: Светлана Миљанић
Сниматељ: Игор Петричевић
Монтажер слике и звука: Павле Никић
Пријавите се на:
Постови (Atom)
вез
КОСОВСКИ ВЕЗ