РИЗИК / Александар Лукић

РИЗИК

           
                                      Мом старијем брату


Моје опаске – без увреда.
Устајем: ослобађам место.

Видео сам, а, боље да нисам.
Прстење скинуто у ћаси.

Кроз кућу прође црни 
анђео јогунаст: кљаст.

Ново доба: богови.
Главни згодитак: шљака.

Пуну кофу захвати, од овог.
Вратнице отворене: види дубину.

Новина у Италији - гастрономска: 
упамти. У неком локалном ресторану 
на тањиру служили госта куваним 
људским стопалом. Уместо рачића. 

Укусније јело нисам пробао,
сведочи, задовољан гост -
буди Бог са нама: тако слатко.

Да је пробао очи људске, на води
сервиране због лепоте: добар апетит, 
ко мајске трешње у здели, по један залогај, 
у Риму, близу Свете столице, ко оне дечије 
из Јасеновца донесене - во времја: 
Viva la Duce – Viva la muerte!

Издржи очји поглед са тањира?

Но, такви ресторани, сва је срећа
у Риму зврје празни. У вечитом Риму.

Стога: о укусима - не сада. Не овде.

Тиранија медиокритета: 
бестидно човечанство, већина. 
Буди се Црно море из дубина. 
Куља ко океан одоздоле. 
Океан хидроцефалуса: људождера.

Слушај како јечи њихово ружно: Ја, па, Ја!

Саморекламерство: Уједињена Европа?

Ризик да поведу народе у колони
на логорски казан - нерешен статус.
На наказан јеловник: из постојања, 
у непостојање. Ризик порекла.

Александар Лукић. Брезовица, лето 2017. ЖИКИНО БРАШНО.

__________

       извор: Из НЕОБЈАВЉЕНИХ РУКОПИСА СРПСКИХ ПЕСНИКА:  Из "АПОКРИФНОГ ДНЕВНИКА" / Александар Лукић