Житељи Келна се и данас поносе, једним планом њиховог града с погледом из птичије перспективе који потиче из четвртог века!

Житељи Келна се и данас поносе, једним планом њиховог града с погледом из птичије перспективе који потиче из четвртог века! Али, за за овај план се каже, да је сасавим сигурно нацртан после Ренесансе и има озбиљне грешке (У. Топер, Фалсификати историје, 82). Професор Менгхин, не оклевајући констатује исто и датира га у 18. век. Осим градње из касног 18. века, овде се поставља и логично питање: Како је био могућ поглед из птичије перспективе у четвртом веку?

Владајућа наука је већ безброј пута поновила и причу о градњи келнског Дома: Када је у 13. веку довршена изградња цркве св. Куниберта, 15. 8. 1248 г. започета је изградња Дома. Али, никада нисмо поверовали да је Cöle (утврда) Келна у „средњем веку“ могла да има толико монументалних цркава, нити да је св. Гереон, чија је доња градња из Константиновог „времена“ могао да потиче из 4. века, јер се у Келну не налази ниједна зграда старија од 350 година!

Веома често научници раде независно једни од других на истој ствари, па у нашем случају имамо пример истог закључка код Фистера, потпуно супротан шарлатанским причама Скалигера, Патоа или Калвина: У Келну, тачно у дан знају када су почели изградњу споменика: 15 августа 1248, а Дом је наводно завршен око 1560 године. Датум 1248 је апсурдан, али и 1560 година је прерана за почетак изградње! Изградња Дома у Келну је започета сигурно тек у последњој четвртини 17 века. А оно што данас видимо, највећим је делом градња 19 и 20 века (Фистер, Матрица старе историје). Његов закључак је веома прецизан: Само подградња грађевине и део хора указује на стара времена, остало спада у 19. век!

За келнски универзитет се такође тврди, да је веома стар, чак и са катедрама за стару историју, филологију и археологију, историју уметности. У историји града Келна стоји, да је у 15. веку овај универзитет био важан и далеко изван границе, до Шкотске и Скандинавије. Али, у 15. веку нисмо имали Шкотску! Ова земља се у старини звала Северна Хумбриа или Симбриа (Србија)! Док је у оно време у Скандинавији живео дивљи народ Свени, Сверинги, србски поклоници бога Сварога, који и данас себе називају Свени а не Швеђани! Келн нема ниједну грађевину из оног времена, а осим тога у 15. веку нисмо имали немачки народ нити немачки језик!
Средња Европа између Алпа и Балтика је још до 13, 14. века била само дивљина, па самим тим није било ни културе нити трговачких путева. Тек касније је настао први трговачки пут средње Европе, који је приликом састављања историје добио име „Лимес“.

Наша историја говори о „старим Грцима“ и “грчком“ сликарству на вазама, „старим Римљанима“, „Цезару и Клеопатри“, „старим Германима“, чак се зна и за „Римско царство немачке нације“, за Cöle, Colonia Agripina или Убијце! Али, све су то измислили Скалигер, Петавије и Калвин који нису живели око 1500 године већ око 200 година касније! Исто тврди Кр.Фистер (Матрица старе историје, 48,9). Недавно је град Келн поред катедрале подигао зграду која је добила звучно име: “Римско германски музеј“ града Келна. Јели то провокација? Сад имамо катедралу која није изграђена између „1248 и 1560 године“, већ су је изградили скорашњи пруски краљеви и „Римско-германски музеј“ у којем је све погрешно датирано и погрешно дефинисано. Јер, Римљане имамо тек недавно од 15. века као становнике града Рима, а Германе никад нисмо ни имали као Немце већ Суребе, односно Србе! Дакле, Римско-германски музеј мора да добије неко друго име.

Сада, од историје уметности овога града прелазимо на историју народа. Стара историја Келна започињемо са измишљеним народима на Рајни, јер град Келн се налази на овој реци. Прво владајуће учење заступају Јакоб и Елза Грим, Цезар, Тацит… На горњој Рајни су у време Германије прве становали Раси, који су прешли Рајну, и нису били Инскаевони већ Суеви. На горњој Рајни никад није била „Германија прва“ већ Расиа (Србија) коју неки зову Сабадиа, Сападиа што такође значи Србија. Народ у овој Србији се није звао „Раси“ већ Рашани (Rassna) или Срби! После проналаска латинског језика који никад није био народни језик, већ језик шарлатаназа међусобну комуникацију и послове (Ф.Ј.Е. Милер), Расија је добила име „Ретија“ а народ име Расна, Рашани (Раци, Рети).

За народ Искавеони историја не зна, већ само митологија, а Суеви су Срби, јер, главно племе Германа су били Суреби (Раси) којима је скинуто слово „р“, па су постали Суеби, Суеви и Свеви о чему сведоче латинске карте пре нове ере. Плиније назива Расе именом Черуски, а од Искаевона помиње само Сугамбере или Симбре (Кимбре) у Историји природе IV, 28. Владајућа наука каже, да се првобитно име Сугамбери односило на писцечетвртог века, а од Сугамбера је потекла краљевска лоза. Али, писце изчетвртог века нисмо имали, јер, нема списа ни после 11. века. (В. Топер). Само, што је званична хронологија погрешна, па нигде нећете наћи штампане или рукописне текстове који су знатно старији од трећег века (Фистер, Матрица старе историје, 218).

Владајућа наука каже, да су Римљани данашњи Келн, први на Рајни изграђени град сматрали одбраном од Сугамбера, а ови су били први од „немачких“ народа који се тада Римљанима, „владарима света, трајно и успешно покорио“. Римљани и Немци су ратовали и то ради поседа предела са обеју страна горње и средње Рајне. На крају су Немци остали победници и то је врхунац свих претпоставки, да су Немци присутни још за време Римљана, којих никад није ни било на горњој и доњој Рајни! Сугамбија је Франција у време Грегора од Тура, али и он је млада измишљотина, а Франци су искварено име од назива Вранци за једно однарођено србско племе, које по сопственом предању потиче од Тројанаца (Брига или Фрига) првобитно званих Сугамбри (Сикамбри).

У измишљеној историји Франачког царства помиње се планински ланац Silva Carbonia, који је преведен на немачки језик као „Угљена шума“, која се простирала од Самбре у околини Туина. Познаваоци српског писма и језика планински ланац Silva Carbonia преводе као „Србска шума“. Ово „Ц“ није латинично „К“, већ србско „С“ и горња реченица гласи: Србске планине које су се простирале од града Самбра (Србија) до околине Туина. „Србске планине“ су простирале у близини Келна и данас се зову Еифел, али овде се спомињу и два града: Туин и Самбре. Туин је данас Трир, а Самбра (Симбрија) се зове Келн!!!

Можемо да закључимо, како је на горњој Рајни и данашњем Келну у старини живео само један народ а то су Срби. Никакви Убијци, Римљани или Франци који су постали од српског племена Вранци. У Србским планинама, искварено Силва Сарбониа је такође живео србски народ а име планине је доказ сам по себи! Један од два града међу којима су се простирале Србске планине звао се Србија. Али то није све! Србске планине, данас Еифел су се у старини простирале не само до француске или белгијске границе! Оне су обухватале још и велики део данашње Француске, доле до Седана а горе до Намура. Данас се овај део Српских планина зове „Ардени“, а овај назив долази од Арди, искварено од Сарди а они су Срби. Дакле, опет назив из србског језика!

Кварење народног имена Срби често се сусреће: није Ardis Meer, већ Adriatisches Meer, не Sardis Meer већ Sardisches Meer, није Арди, Ардиан, већ Сарди (Срби), Сардиан, није Дардан већ Сардан, није Дарданели већ Сарданели, Сардски или Српски мореуз! Уз ово, још нешто! Зашто нико није запазио да многи градски делови Келна, његова околина и Еифел, још и данас, упркос кварењу имена имају србски наставак именица на „иц“? Многи још и данас имају искварена имена као Нил (Niel), док се србско Дурија данас зове Düren, а Опленац носи име Koblenz. Такође, сви називи насеља као Worringen који се завршавају на „инген“ су искварена србска имена! Солинген је био србски град Солин, а у Србији још и данас постоје називи Солин и Опленац!

Поред србских мапа са територије данашње Француске, који се данас зову Ардени и Еифел, у старини су се налазили још и друге србске провинције и земље. Чак и код измишљеног Цезара у Галским ратовима и код измишљеног Тацита у „Мoribus Germanorum“ погл. XXVIII (нешто је требало узети и из правог живота)! Тако у овим делима налазимо: Јужна, Источна или Западна Расија, а она је у свим варијантама Рашка или Србија. „Србска Горња Галија се састојала од следећих земаља“ (Цезар и Милојевић): 1. Ђурђевска или Турићка област у којој је живело српско племе Ђурићи или Јурићи, Турићи. 2, Дравска област према Птоломеју, Обрићка област са истоименим племеном Обрићи. 3. Савска област или Санска област са рекама Сава, Сана и Сења… Ту је живело србско племе Лужичани, Љутићи и Лесићи…

Данашња северна Француска, Белгија и Рајна били су у старини делови једне Србије са многим градовима и географским називима, који су се звали Србија као Келн. Река Меза (Maas) се звала Србија, град Maasrich се звао Србија а највероватније и Намур! Велики научник Милојевић, чак пре 150 година пише о томе ко је у тој Србији владао градом Намуром: Ту је живело србско племе Немањићи у граду на реци Србица, Србија, на ушћу Мезе. Она се звала Србија, а по Милојевићу једна мала споредна река се такође звала Србија. Још и данас се та река зове „Самбра“ као Келн у старини.

Дакле, Келн се звао Србија, планине између Келна, Седана и Намура су се звале „Србске планине“. Намур, Maasrich и Mеза су се звали Србија и ту су владали србски Немањићи а не Вранци, алијас Франци! Али, наше владајуће учење познаје Немањиће само у данашњој Србији! Најстарији је био Стеван Немања, који је по званичној историји примио Барбаросу у Нишу. Само, што су Немањићи и Балшићи владали целом Европом као њена најстарија династија, а Барбароса (Фридрих I) и његови унуци „филозоф на трону“ (Фридрих II?) су пука измишљотина (в. „Карло Велики није постојао“)!

Келн се у старини поред имена Србија звао и Кале, Кална, али се овај назив односио само на тврђаву или утврђени део града Србија! Кале (писано са „Ц“) или Кална је србски назив који у немачком такође значи „тврђава“, као у србском или аријском кала, део неке целине, који се односи на тврђаву, јер се сваки град некада састојао од утврђеног дела унутар подграђа, па одатле и србизам у турском: „кале“, тврђава. Град Србија а данас Келн, у старини је унутар подграђа имао тврђаву која се звала Кале или Кална! Тако су типски изгледале све старе србске тврђаве, као Калемегдан у Београду који је највећа тврђава Европе или Петроварадин у Новом Саду, Динан у Бретањи, Каркасон у Француској… али, најстарији тип утврђених насеља биле су ограде од коља (< колац, мн. колци), које у србском језику означавају „дрвене шипове“. Колац је семантички од ариј. шила (кила), било каква оштрица или зашиљен врх, шило, чалија или колац.

Тако је колац (мн. колци) имао одбрамбену улогу у заштитној функцији градског бедема, а приликом стварања немачког писма пре 350 година (Кр. Фистер), писан је са словом „Ц“, па је тако настао назив „Cöle“ за Келн. У Берлину такође постоји Стари Келн, данас острво модерног Берлина које је имало исти развој као Келн на Рајни. Многа насеља у Немачкој су изведена од речи „колац“ или „коље“: Colin (Bautzen), Kohlen (Bernburg), Colin (Meissen), Colbitz и Collnitz (Leipzig), Kollen (Eilenburg), Kolkan (Rochlitz), Kolka (Gethain)… и још стотине назива, само у данашњој Немачкој.

Сем доброг пива, Стара пивара (Frühbrauerei) Келна се поноси пиварским грбом који достојанствено доминира на њеном улазу, а на њему се налази србски двоглави орао коме се људи данас диве. На њему су још србски крст са србском круном, али, нико не зна, да се град у коме се налази ова пивара некада давно звао Србија.

 извор : Васељенска  , приредио С. Филиповић из необјављене грађе М. Николића,