План насеља на зрну пшенице

ТРСТЕНИК - Најстарији урбанистички план на свету, који датира
од пре 8.000 година пронађен је на археолошком локалитету код брда Мали
Благотин, 26 километара од Трстеника. У овом ранонеолитском насељу
чувени српски археолог др Светозар Станковић (1948-1996) пронашао је тај
план прецизно угравиран на зрну пшенице!

Благотинско налазиште

Драгоцена житарица тренутно се налази у Народном
универзитету у Трстенику, одакле са колегама из Туристичке организације
покушавају да поново заинтересују јавност за вредно налазиште које
сведочи о првим пољопривредницима на Балкану. По смрти др Станковића,
нажалост, истраживања стручњака Филозофског факултета у Београду у
сарадњи са институцијама у Трстенику и у Крушевцу деведесетих година
практично су заборављена.
- Само неколико сати пре него што сам случајно пронашао то зрно пшенице, своје цртаче замолио сам да ураде кроки - приказ целог насеља и светилишта Благотин - испричао
је својевремено др Светозар Станковић. - Догодило се да на маленој
житарици јасно видим урезан исти приказ! Имао је основе храма и друге
објекте.
Др Станковић је био убеђен да је реч о најстаријем урбанистичком плану на свету, позивајући се на чињеницу да
је до тада за најстарији важио план Ура (Месопотамија), чија се старина
процењивала на око 6.000 година. Благотинско зрно помера ову границу за
2.000 година!

НАСЛЕЂЕ ВРЕДНО налазиште сачували су добрим делом аутори
документарне серије јавног сервиса "Благотин, град добрих људи" (1993).
Др Хескел Гринберг са канадског универзитета у Винипегу, који је блиско
сарађивао са др Светозаром Станковићем, посведочио је да је благотинско
налазиште револуционарно, јер је управо код Трстеника створено семе
европске пољопривреде северно од Медитерана.

- Радимо на томе да поново у жижу најпре
научне, а потом и шире јавности ставимо комплетан локалитет - износи
Јелена Вукчевић, историчарка са Народног универзитета. - У самом
Благотину истражен је само део насеља (неких 300 квадрата) од
претпостављених шест хектара, а већ покретни налази сведоче о значају.
Део благотинске збирке чува се у Београду и покушаћемо да оно што се
може у договору са стручњацима вратимо у Трстеник.

Благотин су основали припадници старчевачке културе, односно њене најстарије
фазе - протостарчево, крајем седмог и почетком шестог миленијума п.н.е. У
Благотину који је представљао јединствено стамбено, плански уређено,
економско насеље са улицама и храмом на централном тргу, али је био и
религијски центар, живело је око 100 породица, пре свега
пољопривредника.
- Права је штета што данас нико не свраћа на налазиште, а у најгоре време санкција ту је врвело од
научника, јер је Станковић довео и колеге из света - присећа се за "Новости" Жика Джекић, секретар МЗ Пољна, у чијем се атару налази јединствен локалитет.

БРАШНО На локалитету је нађено невероватних
16.000 фрагмената керамике, фигуре, мање богиње, глинени модели зрна
пшеница, која указују да је благотински ратар веровао да су она
божанског порекла. Откривено је седам полуземуница око трга, где је
посебно светилиште са богињом плодности и богињом земље. Нађене су и
алатке, садилице, мотике, рала од јелењег рога. На основу ископаних
статичних делова жрвњева, закључено је да су Благотинци правили брашно!
Открића из деведесетих година тако су указивала и на прву производњу
хлеба на свету!

Трстеник: План насеља на зрну пшенице | Репортаже | Novosti.rs