УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

недеља, 09. август 2015.

Вукоман Вуле Арачић (10. мај 1850. године - фебруар 1915. године у Ужицу)

100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА

Генерал који је ослободио Шабац и Ужице

Вукоман Вуле Арачић
Вукоман Вуле Арачић, рођен 10. мај 1850. године у Ланишту код Јагодине, у време када је Србија била кнежевина, један је од само десетак српских официра који су учествовали у свих шест ослободилачких ратова које је Србија водила од 1876. до 1918. године. Арачић, за кога се слободно може рећи да је једна од најзнаменитијих војних личности са подручја Поморавља, Ресаве и Левча, од ађутанта за генералштабне послове Тимочког корпуса у рату против Турака, преко осталих чинова, указом краља Петра Првог од 1. новембра 1913. године унапређен је у генералски чин. После Колубарске битке разболео се од тифуса и због недостатка медикамената умро фебруара 1915. године у Ужицу у време Краљевине Србије.
Завршио је четири разреда основне школе у Јагодини и шест разреда гимназије у Крагујевцу 1869. године. Потом је отишао на Војну академију, односно Артиљеријску школу, као полазник девете класе. Завршио ју је као седми у рангу од 20 питомаца 1874. године, у класи са прослављеним генералом Божом Јанковићем, ослободиоцем Косова 1912. године.
Арачић је априла 1889. године постао вршилац дужности шефа Спољног одсека Операцијског одељења Главног генералштаба. Потом је обављао већи број дужности при централној војној управи. Био је вршилац дужности начелника Операцијског одељења Министарства војног, заступник начелника Главног генералштаба, начелник Општевојног одељења Министарства војног и помоћник начелника штаба команде активне војске. Био је командант дунавске дивизијске области, командант деветог пешадијског пука, начелник оперативног одељења Главног генералштаба и командант четврте команде Шумадијске дивизијске области, Тимочке дивизијске области и почасни ађутант краља Александра Обреновића. Године 1901. постао је и члан Вишег војног савета.
Арачић је био и професор Војне академије на којој је као хонорарни и редовни професор предавао војну географију, историју ратне вештине, тактику и генералштабну службу са ратном игром. Био је и члан Академског савета ове установе, председник и члан у комисијама за полагање подофицирских и официрских испита, уредник војног часописа „Ратник” и члан Војнокасационог суда. Био је и један од утемељивача првог коњичког клуба у Шумадији – Шумадијског обласног кола јахача „Кнез Михаило 1898. године”..
– На почетку Великог рата генерала Арачића видимо као команданта Тимочке дивизије другог позива, која је била у саставу Прве српске армије, под командом генерала Петра Бојовића. Августа 1914. године приликом борби за ослобађање Шапца Бојовић је рањен, па га је заменио генерал Арачић. Натеравши непријатељске војнике да се, уз велике губитке, повуку у паници, према Шапцу, његове трупе су 10. августа ослободиле овај српски град, чиме је отпор непријатеља дефинитивно свладан и ниједан аустроугарски војник, сем бројних заробљеника, више се није налазио на територији Србије – наводи за наш лист Нинослав Станојловић, историчар из Јагодине, и додаје да је генерал Арачић, који је у међувремену постављен за команданта ужичке војске, ослободио Ужице.
После Великог рата његови посмртни остаци пренети су са ужичког на београдско Ново гробље и сахрањени уз државне и војне почасти испод великог каменог обелиска на коме пише „Захвална отаџбина – ђенералу Вукоману Арачићу”. Његови Лаништанци су се одужили свом сигурно најзнаменитијем сусељанину, тако што су назив села променили у Арачићево, како се звала и железничка станица, коју су добили захваљујући њему. Године 1944. селу је враћено старо име, које и данас носи, Ланиште.
Биста коју су му Ужичани подигли код села Горња Добриња уклоњена је после Другог светског рата, тако да његово име носе само улице у Београду и Јагодини. Према речима Владимира Димитријевића, бившег шефа месне канцеларије Ланиште, мештани овог села боре се да нека улица у селу поново понесе име овог јунака и да његова вила буде претворена у музеј и стављена под заштиту Завода за заштиту споменика културе.
Зорица Глигоријевић,објављено: у Политици  08.08.2015.
 
_______________

ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

Miodrag Belic | 08/08/2015 11:17
Beogradski Talibani!

I sam sam bio zgrozen sudbinom, po mnogim jednog od najvecih srpskih vojvoda cija se vojna doktrina proucavala na svim vojnim skolama od istoka do zapada.

I dok se mnoge kuce u kojim su ziveli partizanski funkcioneri sacuvane sa sve tablom: "Ovde je ziveo i radio..." na vili zbog koje je izgubio zivot veliki vojvoda ni table ni pomena...

Pre desetak godina je vila kod "Kalenica Parka" renovirana i tu je na ulazu bila tabla sa firmom dal' zubara ili advokata - ne secam se.

Juce sam ne malo bio iznenadjen kada sam video da je vojvodina kuca srusena i vec se podize nova zgrada od stakla i betona!!!

Narod kuka za kerusom Milom, zapomaze za stoletnim hrastom na sred puta, protestuju za stoletne platane na bulevaru a to sto su vojvodu Petra Bojovica po trci put ubili i ovog puta zauvek unistili dokaze nesumljivog zlocina - niko ne haje!!!

Нема коментара:

Популарни постови