Трагом злата: другог живота књиге тајанственог писца / Б. Тукадруз

ЖИВОТ У ТРИ ВЕКА. Кратак новински чланак објављен  је у истом броју новина, као и  вест о другом животу књиге тајанственог писца.* СТОЈНА ВОЈИНОВИЋ, из Ракове Баре код Кучева, рођена је 1. маја 1894. године, тј. рођена је три, четири године раније, пошто није исте године пријављена. Њен први муж Станоје ЖУМАРЕЋЕ био је неваљао, распродао је богато наслеђе. Бекрија, женскарош, коцкар, робијаш. Да би на крају живота продавао на вашарима ЦРВЕНУ ВОДУ (клакер). На самрти јој је забранио и запретио да не сме да се уда за Милана СРПЦАНА, који је од њих откупио сву њихову имовину. Није га послушала : удала се за богатог супарника. Једина тешкоћа дописнику листа била је наглувост баба Стојнина. Понудила је дописника вином ОТЕЛО; грожђе је, што рађа испод стрехе, по старом влашком обичају, наменила мртвима : најпре свом првом лоли Станоју...

________________________
     * (Одломак из  Јовановићеве књиге) : ДЕЦА БЕРУ ЗЛАТО.  (Подручје Русман - Гиндуша, масив који полази од Шашке, Рудне главе и простире се према југу, преко Црнајке и Танде, да би нестао испод кристалних шкриљаца и кречњака у околини села Лука. Потоци који  се спуштају са тог еруптивног масива обилују златоносним песком. После великих киша деца из тамошњих  села обилазе све јаруге и БЕРУ злато. Када смо априла 1905. године обилазили сондажне радове око Беле реке, учествовали смо у сличној ЕКСКУРЗИЈИ и могли смо видети  децу како доносе ситна зрна злата која су се после кише нашла у једној сувој јарузи. Киша беше опрала површину стеновите подлоге, откривајући тако златна зрнца...  [ ДРУГИ ЖИВОТ КЊИГЕ ТАЈАНСТВЕНОГ ПИСЦА ( о злату и бакру  источне Србије). У Паризу је 1907. године, у издавачкој кући ДИНО И ПИНО, објављена књига Душана Јовановића ЗЛАТО И БАКАР ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ (Сербие ориентале – ор ет цуивре). Преведена је на српски  и објављена тек децембра 2001. године. Ни до данас није утврђено ко је Душан Јовановић, аутор јединствене књиге о рудном благу Србије. Рударски инжињер? Масон? Учесник  Мајског преврата 1903. године? Има индиција да је аутор био жив 1941. године, јер је сачуван примерак  са посветом његовој рођаци из те године. Јовановић наводи , у својој књизи, да је Србија 14. века имала сто рудника злата и сто рудника сребра! ]

Шест Лазаревићевих Скерлића

Др Мита. Један од уредника Сазвежђа З.

....Присећајући се Скерлићевих стихова, објављиваних под псеудонимом, исмејаних, и других ствари, Лазаревић пише да се у животу и деловању Скерлићевом јасно виде “разни слојеви и разни наноси, и један чудан и “мрачан” пут.Постоји Via Appia, али из те царске џаде и уз њу налазе се путеви и путељци, чак и странпутице и пречице.”

Лазаревић даје једну рељефну и реалну оцену свога учитеља. “Оно што је најсуштаственије  у целом његовом корпусу историје, књижевности, политике и рационализма, то је био, а то је случај свих већих духова, сам он и његова духовна конструкција. Све у свему, Скерлић је, и то је у сваком људском делу већих размера, цео тај материјал од два века схватио као грађу за зидање својих зграда.

Он је био критичар и историчар књижевности који је све те покрете, дела и људе пропуштао кроз свој темпераменат и таленат. ТАЈ ТАЛЕНАТ И ТЕМПЕРАМЕНАТ БИО ЈЕ, IN SUMMA, УГЛАВНОМ ЈЕДНОФАЗАН, ДОСТА ЈЕДНОСМИСЛЕН И ЈЕДНОЛИНИЈСКИ (подвукао Б.). Све је морало да прође кроз његова сита и филтрове, кроз његове љубави и мржње, симпатије и антипатије....

Видети више: http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2011/01/08/%D1%88%D0%B5%D1%81%D1%82-%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%85-%D1%81%D0%BA%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B0/

Покретање рубрике реалне стваралачке књижевне критике

Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ је ових дана, на једном од својих Веб сајтова, покренуло сталну рубрику реалне стваралачке критике, а као први текст је публикован осврт Стихотворство и поезија, штампан пре три године у часопису Посебна породична заветина, бр. 9-10/ 2008, пролеће, Београд, стр. 91 -93. Као повод су узете појаве књига Јованке Јеловац и Г. Миливојевића.
Видети више на Веб сајту Посебна породична заветина, који наставља традицију истоименог штампаног на папиру часописа.
      https://sites.google.com/site/posebnaporodicnazavetina/student-of-the-month/nenaslovlenpost

      Узгред буди речено, Заветине су, недавно, учиниле доступним и неколико двоброја часописа Посебна породична заветина (7-8/ 2007, и 9-10/2008, и н11 - 12/2008). Дигиталне верзије ових двоброја, сасвим адекватне штампаним, могу се преузети на следећој адреси

      https://sites.google.com/site/inicijativalukic/casopisi-zavetine/nenaslovlenpost

Честитка Оснивача и визионара