Бадњи вечер и Божић никад се не одвајају, а лето и зима, напротив, никад се не састављају...*
___
* НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ СРБА НА КОСОВУ Народне пословице, - Приштина, Јединство, 1980, стр. 31
11. октобар 2021.
* *
Не сећам се - ко ме је фотографисао.Није то био професионални фотограф, већ један од мојих даљих рођака, који, једном у два месеца сврати непозван на шољицу кафе и на онај мој лековити ликер назван АРОНИЈА-ИРОНИЈА. Има један ружан обичај, да прескочи плот ако је капија закључана и шета се по нашем дворишту, бере мушмуле или крушке лимунке, као у свом врту... Мени на памет ништа слично не би пало, нити бих у нечију авлију упао на сличан начин, а посебно не у двориште тог човека. Не дао Бог!
А осим тога, и зашто бих ја ишао њему, томе човеку који је потрошио толике године, пропустио да се жени кад је време, и онда се прешавши педесет и неку спанђао са неком распуштеницом у Европи, која је постојала само у његовим причама, које су биле врло шкрте, у поређењу са кућом у којој је живео и која је, као и његово двориште окупирао коровски рај типичан за лењивце који подносе тај коровски рај уз шумски поток...Кад га приупитам - што не озваничи везу са том женом и што је не доведе да живе заједно, па колико Бог да, он промуца; "Четири године ја њу чекам...", али онда као да се уплаши својих речи, и не попивши трећу чашицу ликера, одмахну руком и оде без поздрава, нагло као што је и дошао...
Уместо поздрава, окрену се излазећи кроз капију,довикну му: - Бадњи вечер и Божић никад се не одвајају, а лето и зима, напротив, никад се не састављају...
Само будале и глупаци, помислих чекају неку жену три или четири године. Ако је већ уочио да су толико различити, као лето и зима из пословице, који се никад не састављају, што уопште прича о тој распуштеници; што се уопште упуштао у ту авантуру.
Буба лења, као и многи други Срби, водио је неколико деценија живот "буран" и, као би рекао познати дечји песник Ршум, уместо да уреди свој живот, научи неке ствари, остао НЕКУЛТУРАН (ето да будем најблажи у оцени)...
Али какве то везе има са оном фотографијом горе? Индиректне. И ја сам тада, 2021. већ неко време чекао једну... најпогрешнију особу на свету, али мени драгу; и био смешан, сигурно због тога и најближима и онима који ме мало боље и поближе познају, али не и себи. Тек тада сам то помислио... Захваљујући горњој пословици, и оном који је изрекао... лето и зима, напротив, никад се не састављају...
Какво једноставно речено. Пренето једно од најдубљих животних искустава...
(Уочи Светог Илије и вашара у Великом Градишту на Дунаву)
(ук.)