"Онај који је заљубљен у звезде не осврће се на говна

Небо: Бранка Веддер

(...) 

    (Из Афоризама Леонарда Да Винчија)

    О, ти који спаваш, шта је сан? Сан је сличан смрти. - Зашто, дакле, не ствараш дело због кога би поосле смрети личио на некога ко је сасвим жив, уместо да живећи у сну постајеш сличан тужним мртвацима.

   Сиромашан је онај који много ствари жели.

   Међу глупима постоји извесна секта названа хипокритима који стално настоје да обману и себе и друге, али више друге него себ, али уистину, они обмањују више себе него ли друге.

   Ништа нас не обмањује толико колико наш суд.

    Пријатеља прихвати тајно, а хвали га јавно.

    Шта мислиш, човече, о својој врсти? Јеси ли тако мудар као што држиш? Јесу ли то ствари који људи треба да чине?

    Пламен разара све што је софистичко, то јест што је обмана; остаје само истина, то је злато...

     _____________

Исто

       = извор: извод из необјављених бележница (крај 1973.)

       Ови афоризми су исписани уз следећи одломак:

       ...Шта ли раде ове ноћи, кога ли љубе? (девојке које сам једном волео). Да ли се спомену каткад мог имена које су заљубљено изговарале под високим дрверћем покрај Пека, Дунава и Дрине, и на дивним чаробним брежуљцима?

      Или су ме заборавиле заувек, као душманина, као једну од оних безбројних досадних јесењих киша? Да ли су живе, да ли су срећне, или и из њихових судбина дува неки страшни ветар судбине, неописвом снагом бескрајне туге, греха и патње?

      Кад би пролазили Кнез Михаиловом улицом у белим влашким зубунима, као влашки кнежеви (мој пријатељ сликар М. и ја), свет се окретао за нама, као да смо банули из неке покрајинске средњевековне бајке...

     Били смо у белом, контраст свему око нас, љупки и тихи, као прави занесењаци уметности, чедни као грлице... Опчињени ренесансом... обновом...  (14.XI 1973)

Сујета је лажно злато које душа купује чистим сребром

(...) 

     У то време када сам ја живео сапет прародитељским грехом, тј. незнањем,  како би рекао Доситеј Обрадовић, или мој друг Живојин Нешић*, неки од писаца који су стигли у престоницу као студенти како би се докопали лагодног живота и славе писаца, већ су успели да постану "лични пријатељи"  професора универзитета (Рашка Димитријевића и других), или чувених партизаснских писаца (Б. Ћопића, М. Селимовића, Д. Ћосића), пре свега онај Жути Мрав, те "Спенсер" (да наведем само неке...). Нешић се са њима дружио, играо фудбал, пародирао их, критиковао. Једном је насред Теразија зграбио за раме, у време када је туда врвео свет, Младог Братића,и повикао на сав глас: "Погледајте, ево писца, ево младог писца, људи. Ево будућег академика!" Нешић је говорио да тако мало ауторитета имају чак и неки веома славни југословенски писци, и пролазе кроз јавни живот као некакве сени, док неки тамо дилетант-певач има публику преко милион људи!!!

    

      ____________

            * Прерано умрли Нешић  (+? 2005), потајни песник, банкар, предузимач, свезналица. Преписано са једне цедуље, из новембра 1973, уз одломак из једног писма Доситеја Обрадовића упућеног Стефану Константиновићу, из Београда, 3. јануара 1808. године). 

     "Не знам је ли Вам познато какав је прекрасан Београд наш (српски), што се каса местоположенија. Ја сам подоста градова и места видио, али ове предивне, здраве и високолепне ситуације, кромје Цариграда,  чини ми се да на земљи не има!Заиста јест нешто обојателно! А мшта ће јошт бити када га мајсторија уреди и украси?"

     

KOSACICA ZA VOCNJAKE - zasto je Petar Grbic odustao od IMT traktora a T...

19. XI 1973.

(...)

  Облаци на хоризонту пепељиворумени, светлоцрвени, љубичасти. Неблагодарни сине! кажем - зашто овог предвечерја седиш у соби са тугом која стеже срце и посматраш небо, а на живот, који води Бог за белу ручицу у свилену кавадићу и жутим ципелицама, заборављаш?
  Да ли се у небу огледаш, слико дивна, стоји ли ти лепо руо сакројено?

  
    Пала ми је и таква мисао на ум: да могу лако да се одрекнем неких жељкованих звезда, да треба да пођем стазом озбиљна живота и праве љубави. Око мене су биле књиге, књиге, зидови од књига, соба пуна књига...Сат је неуморно и једнолично ударао. На дивану је лежао мој тамни смокинг крај црвене торбе од сатканог ћилима и вежена кошуља од сеоског беза, коју радо носим по кући...
     И хрпе папира са некаквим недовршеним фрагментима* у којима сам се губио, саплитао, и тонуо у једва изрециву стварност...

  Било ми је тешко и легао сам. Сан све отклони, излечи, мислио сам. Будио сам се после са осећањем да нисам савлдао нешто веома болно у свести, да нисам пречврснуо у животу и у речи.

________________

        * = извор: извод из свеске бр. 18 (17?).  -  И као пре педесетак година, око мене леже гомиле фрагмената, нових, које расту као и пешчана брда која избацују из утроба златне долине крај златоносне реке. Данас, у повратку из Кучева, видео сам из аута - на брду (село Љешница, - Бељевине, потес) неке старе куће, крај којипостоји пут који води узбрдо према влашким бачијама. Где сам некада ишао по наше овце, да их преузмем са бачије и дотерам у наше село. Не верујем да сам био завршио основну школу, можда шести-седми разред. Сад сам пролетео крај Бељевина, крај тих старих оронулих кућа које сам препознао, сетио се, јер су се пржиле на тропском сунцу, као чварци, као тог далеког заборављеног лета, када су ме послали да дотерам овце. Отац или мајка који су их отерали на влашку бачију нису могли да оду и да их и дотерају. Пут је потрајао до тих влашких салаша у суседном селу; био је полупуст и сив, ца вододеринама, какви су путеви у јулу кад се преузимају овце са бачија. Био је то крај друкчији од нашег села, али пре свега крај другог непознатог језика....
     Наш живот се одвијао у долини покрај Пека, на салашу у Лакомици, у неописивој заједници белих и црних, сурих дудова, трешања, вишања, јабланова, јова, топола и башта, муљака и влаге, и светлуцавих спрудова дуж реке; бачије су биле на планини, на висини, опрљене летом, жегом и влашким говором. Непознатим...  (10. јун 2018.)
     Живот је као дрво, засађен у плодни чернозем, или пукотине у камену. И не може се премештати без велике нужде. Јер се тешко пресађује, ако се икада пресадити може на неко друго место...
     Мој сувозач је био живи деманти ове помисли, пролете ми у тренутку кад смо прозујали поред куће једне влашке врачарице, вернице црне магије...

ЗАБРАЊЕНИ ФИЛМ

Dokumentarac „Zastave film“ Vojske Jugoslavije iz jula 2000-te, koji nikada nije prikazan zbog zabrane.

I dalje je sklonjen od javnosti Film, u kojem su neoborive činjenice da nismo bili samo kolateralna šteta i nemoćni civili, već organizovana i snažna oružana sila koja je zajedno sa narodom pružila maestralan otpor agresoru i zaustavila ga na granicama južne srpske pokrajine.

Legendarna Treća armija i njen Prištinski korpus predvođeni ratnim komandantima koji su imali hrabrosti, odlučnosti i znanje legendarnih srpskih vojvoda, da preuzmu odgovornost za čast otadžbine i odbranu svetinja u stradalnoj Metohiji i na polju Kosovu.

Забрањени филм ХЕРОЈИ ОДБРАНЕ: о рату на Косову, јул 2000.

Srpska digitalna inicijativa

Efrén López, Meira segal, Yoni Ben-Dor - the III project - KOPANITSA (HD)

КРАЉЕВСКИ ПАР ОТВОРИО ХУМАНИТАРНИ ВАСКРШЊИ БАЗАР

КРАЉЕВСКИ ПАР ОТВОРИО ХУМАНИТАРНИ ВАСКРШЊИ БАЗАР

Београд, 23. март 2018 – Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина, у пратњи сестре Принцезе Катарине г-ђе Бети Румелиотис, свечано су отворили традиционални васкршњи базар рукотворина жена избеглица и деце са посебним потребама у „BIG FASHION“ шопинг центру. Сав приход од продаје рукотворина намењен је за помоћ овим угроженим категоријама.

Отварању базара присуствовали су г-дин Владимир Цуцић, комесар за избеглице и миграције, представници дипломатског кора као и бројни гости из културног и јавног живота Србије.

„Велико ми је задовољство да вам пожелим добродошлицу на традиционални васкршњи базар и да захвалим управи ‘BIG FASHION’ шопинг центра која нам је омогућила да организујемо базар у овом прелепом простору. Имаћете прилику да видите и уживате у дивним рукотворинама ових талентованих жена и њихових удружења. Правећи ове рукотворине ове даме издржавају своје породице у тешким временима и сав приход ићи ће за подршку овим женама, њиховим породицама и удружењима. Желим свима много успеха и хвала вам на великој подршци. Христос васкрсе, срећан вам Васкрс!” рекла је Њ.К.В. Принцеза Катарина.

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине већ дуги низ година организује традиционалне божићне и васкршње базаре са циљем да помогне расељенима, избеглицама и социјално угроженим категоријама да продају своје производе и зараде, како би највеће хришћанске празнике провели са својим породицама неоптерећени финансијским проблемима. Више од 40 жена и деце из целе Србије излаже на овогодишњем базару, а сав приход је намењен за помоћ овим угроженим категоријама.

„Изузетно нам је драго што смо ове године део једног догађаја са овако племенитим циљем. За непуних годину дана ‘BIG FASHION’ се издвојио као центар који брине о својим посетиоцима и увек радо подржава активности и манифестације које имају за циљ да унапреде наше окружење и донесу позитивне промене. Хвала Фондацији Њ.К.В. Принцезе Катарине, што су нам указали поверење и одлучили да баш овде организују традиционални ускршњи базар”, истакли су представници „BIG FASHION“ центра.

Њ.К.В. Принцеза Катарина је такође нагласила колико је поносна на рад своје Фондације, која је само од почетка ове године обезбедила помоћ у новој медицинској опреми и материјалу здравственим установама широм Србије у вредности од више од два милиона евра.

Њихова Краљевска Височанства позивају све грађане да дођу у „BIG FASHION“ шопинг центар, обиђу базар рукотворина и купе предивне поклоне за своје најближе, а истовремено да помогну овим вредним женама и деци који излажу на базару.

Васкршњи базар биће отворен у петак, 23. марта од 11 до 22 сата и у суботу, 24. марта од 10 до 22 сата, у „BIG FASHION“ шопинг центру, улица Вишњичка 84, Београд.

           

              = извор: уобичајени.

Tajni dokumenti - Srbija uskoro postaje beogradski pasaluk

Pilići i koke za uzgoj na okućnici – TV emisija Moje selo (1.04.2017.)